УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 07. март 2015.

Пут који нема краја, по Драинцу

Приликом доделе књижевне награде Раде Драинац за 2009. године, добитник ове књижевне награде, песник Александар Лукић (1957 - ) , директор Центра за културу и главни уредник Едиције Браничево ( види више : http://www.prokuplje.org.rs/vest/lat/138 ), рекао је између осталога и ово: "Живот, судбина и дело песника Р. Драинца, полиграфа, најтипичнијег представника космополитске поезије у нас, сав је у знаку пута, који се никада неће свршити. Који је то пут? Какав је то пут?
Најлепши потрет Рада Драинца, дело великог пријатеља Михаила С. Петрова (уништен у песниковој родној кући после његове смрти, коришћен као поклопац каце за кишељење купуса, према сведочењу једног од његових рођака у Трбуњу, новембар 1998. - преузето из девете књиге Дела Драинца, Циркус Драинац, 1999) изгубљен је.
Признао је да дубоко пати што пише, он који је радо свирао на виолини, и препевавао на српски са неколико светских језика. Са сигурношћу је тврдио да ће за њим колико сутра други трагати са истим интелектуалним поштењем и куражима, али је упозоравао будуће да ником неће бити застава. И у томе је био апсолутно доследан.
Једино признање које је овај писац добио за живота беше Албанска споменица (1921)...."


Лукић је рекао и ово: "Да, Бога је тражио, а нашао је ђавола. То се Драинцу догодило!
То није тешко доказивати. Хваљени романописци, ловорикама овенчани у нашој књижевности са тим ставом, свакако подстицајним, добили су бесплатно тему да размишљају: каква би се књига о томе могла написати! Али, слаба је вајда од њих била. Од већине, њачећих заводника. Неопозиво. ...."

Миодраг Мркић

Миодраг Мркић
Данас

Популарни постови