ПИСМО. С-ПОМЕН. ОВИ ДАНИ.Трешњевица, Ниш и којекуде

 Мирослав ТОДОРОВИЋ (Мирославу Лукићу)

Драги пријатељу, песнички брате, Имењаче, из неке личне гужве, шаљем ти  ово сочињеније које сам јуче-23. 9. поставио на Фејс Буку. Измакло ми се да у Политици дам Оглас. Ову објаву је коментарисало више писаца који су указивали на Мркићеву посебност, на непристајање, на ... да не набрајам оно  што је теби више но мени познато. 

Са жељом да те ово јављање нађе у здрављу и добру, срдачно те поздрављам,

 Твој, с пријатељством увек, Мирослав

ОВИ ДАНИ. Трешњевица, Ниш и којекуде.

С-ПОМЕН.  На данашњи дан  23. 09. 2022. из земаљског бивства  је отишао уважени ЕСЕЈ/иста МИОДРАГ МРКИЋ (1932, Дреница, Косово). Целог живота се бавио (био у служби) књижевним аргатовањем,... вредновао, превредновавао, написао и  на свет издао скоро стотину књига. Међу којима су и четири књиге о мојој књижевној одисеји. Пратио је, читао и моје текстове у „Политици“ и на свој начин их коментарисао. Није хајао са изме нити књижевне моде. Није марио за чопоре писаца који су се трвили и крвили око одличја – награда. Знао да ће стари Хронос на свом решету све просејати...мало шта оставити. Ваља нам имати на уму и речи проповедникове. Чујте:  „Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати:“

У спомен на Миодрага Мркића ове речи  свеће  и свећа (е) намењена онима који беху, што су у „шарено село“, како је моја мајка, казивала отишли. „Тамо је добро, јер нико се још отуд није вратио“, говорио је мој отац.  Палим свеће за живе и мртве, „вечна им слава и спокој“. За  боне палим свеће и молим  да   оздраве.  

Више знам  оних „што су минули овим светом“, него оних што су остали. Све прође... „Прође хиљаду година трен један“, записао је Тургењев.

Све то човек касно схвати, а је тек сада  разумем реченицу која све сабира, коју написа Божимир Божо Пилчевић: „Поред мене нешто протутња, а да не стигох да се окренем... Чини ми се да личи на живот.“

Нека је вечна слава и спокој Миодрагу Мркићу и онима који беху на овом свету.

Благодат Вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 

И песма из збирке „понАД рукОПИСА“. 

Амен!

 

*  *

 

СУДБИНСКИ ЗНАЦИ

 Невероватно је колико си непотребан,

 И како за то нико не мари,

 И како се кад неко оде

 Мало мења у целој ствари…

                                        М. Станисављевић

 

У АДРЕСАРУ с именима пријатеља

И записаним телефонским бројевима

Крстићи испред имена се множе

Први стављен пре неколико година

Као да је призвао другог

 

Сликар М. Митић песник Ристовић

Мој комшија у селу Зоран исписао се пуцњем

Из овоземљског живота лета 1998.

Ископнео у болести песник Љубиша Мишић

 

Никако да се помирим Очајавам

Уместо имена видим књиге

Она лица Животе

Светле и преображавају у ненаписане стихове

Али између доживљене и написане песме

Судба земна је претакала видело

У видик крстиће

У магле прамен

 

И у адресару мојих пријатеља

Исписује се тишине порука крстићи

Као у некој дописној партији живота и смрти

Не знајући ко ће испред чијег имена

Ставити тај знак судбински

 

Роје се крстићи Своде песме

У сумраку између имена и дела

Као да сва она лица привид беху само

Затрепере испред у измаглици

И попут јата преплашених птица

Одлете у ноћ без петла

2000.