Harizmatik mesija
Ćosić hoće da bude spasitelj... Da se od njega polazi... Hristovito... Ćosovito – novi pojam da uvedemo... Pre njega i posle njega... Autorevidirac stavova. Mis auto-revidiraca. Lukavo, dečje lukavo misli da se ne vidi da stavovi režima njega revidiraju a ne on stavove. Nacionalno bićevito revidira stavove. Ko će stići da to prati.
On se dragovoljno prilagođava... Autorevidirac... Kao žrtva za ''usud''... Suština njegovog ''raspe» na krstu prilagođavanja'' autorevidirca stavova.
Raspet na petokraki-krstu, na krstu-petokraki, amblemu napravljenom od sve-obličnog meda racionalno-sladunjavih poza ''narodnog tribuna'', Barda.
''Potrošačko društvo'' – upozorava Ćosić i crkveni velikodostojanstvenici. Klošar ukoren iz kontejnera izabra gore ogriske i poče njegovo duhovno prosvetljenje.
Nekoliko aforizama: ''Najgore je mnogo znati'' (Mirko Božić); ''U praznu glavu stane mnogo znanja'' (Kari Kraus) ; ''Ko zna da ne zna – najviši je'' (Lao – Ce); ''Jedni govore što znaju, a jedni znaju šta govore'' (rumunska narodna poslovica).
Golgota prilagodljivosti, autorevidiranosti.
''Stradao je radi nas''... Mogu da kažem da radi mene nije stradao. Čitaoče, možda je radi tebe. Vas dvojica se obračunajte. Vidite, ko je radi koga stradao. I ko je zbog koga stradao.
Oseća se aroma pravljenja od sebe nekog mučenika, svetitelja..., mitskog borca... svoju ličnost gradi kroz neku svoju nacionalnu doktrinu. Nacija mu je sredstvo za stvaranje poze velikomučenika borca, sa nekom aromom kolokvijalnog narodnog viđenja prvoborca hriščanskog, pravoslavnog, svetosavskog. On pravi ''božanstvo od nacije''; Bolje reći, nacionalizuje pravoslavlje. Možda je najtačnije reći: Ćosić privatizuje nacionalno biće srpskog naroda. Instrumentalizuje ga za svoje promocije, za karijeru... ; zato da sebe upiše u istoriju.
Izvestan bućkuriš crkveni, religiozni, on naziva svetosavljem... Mešanac paganstva, pravoslavlja, naših varijanti pravoslavlja i u tome, kako se govori u teološkoj nauci, ''veliki uticaj imala je zapadna teologija u predhodna dva-tri veka''. To su i oblesci istočnih vera. Ruku na srce, u tome se teško snaći i stručnjacima, istoričarima, teolozima... No, ipak moramo i to pomenuti kada je u pitanju ''nacionalno biće srpskog naroda''..., ''svetosavlje'' i projekcija svega toga u ''pluralizmu mišljenja'', ''demokratskih sloboda''; i što je najgore – projekcija svega toga u književnim delima Ćosićevim.
Izgleda postoji neko osećanje prevare (da je prevario svoj narod) i kako bi rekli psihijatri: ''Što je manje ubeđen u svoju prevaru, treba da je dokazuje sve više i više''.
No, izgleda da i ja padam u njegove greške – tumačim nešto za šta nisam kvalifikovan.
''Radujmo se jer je svaki greh oprošten i svaka smrt je oproštena''. Eto i njega će obuhvatiti to opraštanje, amnestija (sada je u modi amnestija). Možda i mene, i zato smo se mi, on i ja i mnogi drugi, ovako razbaškarili u ''borbi za narod'', ''pravdu'', ''istinu'', ''slobodu'', ''jednakost''...
Iz knjige PREVRENOVANJE, Beograd, 2002,
kraj poglavlja o D. Ćosiću, str. 27
