недеља, 14. јул 2019.

Звечанска 9 / Миодраг Мркић


Звечанска 9

(Центар за опекотине, пластичну и реконструктивну
хирургију)



Овај центар придапа КЦС.
Јануара 2013. оперисан сам од тумора на глави... На истом месту оперисан сам
2018. год. Током испитивања дијагноза је била и малигно и бенигно...
Сваки пацијент је индивидуалан... „Индивидуални приступ пацијенту...“ Не ме-
шам се у струку.
Лежао сам у соби 4 и први пут и други... Пацијенти су углавном 50-60 година. Ско-
ро сви су угојени. Стомаци велики. На првом сусрету они се деле на стомаке и остало.
Заиста... Да, самоубилачко једење, ждерање. Може се рећи да су они у стању једења, без
прекида... У сећању ми је један који пре ручка, непосредно, смазао нешто између кифле
и векне. Пратио сам шта ће да ради на ручку. У року од пет-шест минута све је смазао и
отишао. Заиста лекари имају грдне муке у вези са индивидуалним приступу пацијенту.
На питање сестре које лекове користи, један је из пластичне кесе изручио преко дваде-
сет лекова. Љут и на себе и на ко зна кога... Како се снашла сестра...
Неки често излазе... Мислим иду да пуше. Још сам приметио да је логореја у пора-
сту. Већ сам неколико пута прочитао ту информацију из психијатрије. Знајући то, ја
се у самоодбрани припремим и приликом упознавања ја кажем да „не чујем добро“. То
се уклапа у моје године (88). Последњи пут када сам лежао од њих десетак била су три
логорејичара. Касни сати... Угашено светло... Онај који пати од пролива говора прича.
У самоодбрани окренули су леђа. Жалосна слика: он прича, фабулира приземне кон-
кретне слике из породичног и комшијског живота... Захваљујући томе што ја не чујем
мени се и не окреће... Има веома тешких болесника. Но изгледа да нема те болести која
се може супроставити логореји. Вероватно томе помажу и модерни лекови...
Да... Телеком живи од логореје...
Неколико пута сам присуствовао записивању рецепта од пацијената за болест
од које га лече у болници. „Рецепта“ његове тетке, комшије итд.
Пијење сокова, флашираних вода је процес.

четвртак, 20. јун 2019.

Тајна списатељица у Седмици Азбука самоће (фрагмент из рукописа) / Миодраг мркић



Тајна списатељица у Седмици Азбука самоће 
(фрагмент из рукописа)

 У трамвају Седмица сам на путу од блока 45 до Звездаре (Устаничке). Преко пута мене је једна баба, бака и дечак од 12-13 година. Бака и унук – мислим. Но избегавам да ступим у контакт у стрепњи да не упаднем у тиранију препричавања. Бака ме гледа, али више као да гледа у неке дубине, поноре себе. Да не упаднем у малограђанску алхемију трача „логорејичку“. Свирепи су и немилосрдни... Прича, прича у финим манирима... „Знате господине“... Tу је и мобилни, дере се, скоро да јој не треба телефон јер се далеко чује. Оне које изједначавају бонтон са културом. Прича, прича: „...И тако ми се виђали, излазили, мало је тврд на пару... И Пјер ми каже: Знаш шта Богданка, ти си сама и ја сам сам... Имао је несрећу. Син му се предозирао... То што је зарадио у Француској... Син и ћерка... Она је у Аустралији... Каже он мени: `Да један стан издамо...` Његов смо издали за мини-маркет... 500 евра...“ Или нека друга, што би рекла моја покојна мајка „неопевана гробина“, уступа ми место чaк из трећег реда иза мене. Дере се: „Изволите господине седите...“ Данашња омладина знате...“ Стоји ми више главе и прича... „Знате, господине, у животу вам је ...“ Царство трача... Логореја у порасту... Остаје човеку да се брани. Пресит свега онога што кажу: „у животу вам је“ и Аристотел... И Заратустра, и Свето писмо... И Гилгамеш, и Шекспир, и Његош... Устао сам а тек што сам сео и пробио се без поздрава и изишао. Најчешће су те које знају; „У животу вам је“ „професорке у пензији“ „инжењери у пензији“ и често у акценту изговора приметим призренско-тимочки или зетско-сјенички. Треба да будеш мазохиста, прекаљени ћифта, пиљар па да можеш издржати препричавање, фабулирање..., тиранију речи или у најбољем случају писац коме је баш то потребно за књигу. Неке ти нуде место своје иако има слободних места, иако је далеко... Провидан, блесав начин да ступи у контакт. Логореја је свирепа, блесава у нападу...