Звечанска 9 / Миодраг Мркић

Звечанска 9

(Центар за опекотине, пластичну и реконструктивну

хирургију)

Овај центар придапа КЦС.

Јануара 2013. оперисан сам од тумора на глави... На истом месту оперисан сам

2018. год. Током испитивања дијагноза је била и малигно и бенигно...

Сваки пацијент је индивидуалан... „Индивидуални приступ пацијенту...“ Не ме-

шам се у струку.

Лежао сам у соби 4 и први пут и други... Пацијенти су углавном 50-60 година. Ско-

ро сви су угојени. Стомаци велики. На првом сусрету они се деле на стомаке и остало.

Заиста... Да, самоубилачко једење, ждерање. Може се рећи да су они у стању једења, без

прекида... У сећању ми је један који пре ручка, непосредно, смазао нешто између кифле

и векне. Пратио сам шта ће да ради на ручку. У року од пет-шест минута све је смазао и

отишао. Заиста лекари имају грдне муке у вези са индивидуалним приступу пацијенту.

На питање сестре које лекове користи, један је из пластичне кесе изручио преко дваде-

сет лекова. Љут и на себе и на ко зна кога... Како се снашла сестра...

Неки често излазе... Мислим иду да пуше. Још сам приметио да је логореја у пора-

сту. Већ сам неколико пута прочитао ту информацију из психијатрије. Знајући то, ја

се у самоодбрани припремим и приликом упознавања ја кажем да „не чујем добро“. То

се уклапа у моје године (88). Последњи пут када сам лежао од њих десетак била су три

логорејичара. Касни сати... Угашено светло... Онај који пати од пролива говора прича.

У самоодбрани окренули су леђа. Жалосна слика: он прича, фабулира приземне кон-

кретне слике из породичног и комшијског живота... Захваљујући томе што ја не чујем

мени се и не окреће... Има веома тешких болесника. Но изгледа да нема те болести која

се може супроставити логореји. Вероватно томе помажу и модерни лекови...

Да... Телеком живи од логореје...

Неколико пута сам присуствовао записивању рецепта од пацијената за болест

од које га лече у болници. „Рецепта“ његове тетке, комшије итд.

Пијење сокова, флашираних вода је процес.
Но и једење је скоро процес.

Рајски призор (Крмиковац, станиште или селиште из Неолита; Мишљеновац, с-и Србија, оштина Кучево. Није дозвољено преузимање без изричите дозволе Уредника.)

Маштање о ненаписаној књизи

Будући да се у неку руку бавим неком врстом научне фантастике, маштао сам о

неком писању романа чија би се радња одвијала у Звечанској 9. Нешто од научне фан-

тастике имају моје обимне есејистичке драме: Прилози за биографије Ђавола, Прилози

за биографију Бога и Голешка богиња.

Дакле, у Звечанској 9 мења се лик... до непрепознатљивости... Извесна загонет-

ност унутрашње архитектуре, Подрум.... Окружење: бараке, дрвеће, прилази, старе

зграде... Близина аутопута... Стадион Партизана... Надзор и акустични и визуелни...

Негде око један после поноћи ухватило ме кијање. Изашао сам у ходник да не бу-

дим остале. Одјекивао је цео ходник и да би се мање чуло ја сам пошао ка вратима

за трпезарију и први спрат. Одједом чујем дежурну сестру која трчи и виче: „Где сте

пошли?!“ „Нигде.“ „Кијате...“ Схватам да постоји модерни надзор... Права брига сестре…

Ја се освешћавам у својој поетици ненаписаног романа научно фантастичног,

франкештајн. Мада су кроз хиљаде година све технике, поступци, познати, ипак сам

се збунио...

Сестра није ни слутила да је учествовала у неком рушењу моје заблуде, мог ве-

ровања да знам поетику. Да знам оно што су руски формалисти, који говоре о 240

стилских фигура, говорим о поступцима. У својој оскудној машти ја сам мислио да

још само фали тунел између болнице и бараке.

Сан и дијагноза

Будући да је у питању „успостављање“ дијагнозе помоћу сна који има средство

израза језик, пре свега матерњи језик, употребљаваћемо српски језик, а не латинске,

стручне изразе: пенис (полни уд), ерекција (...подизање, укрућивање и повећање муш-

ког полног уда...)... Дакле курац, а не пенис; подизање и укрућивање а не ерекција.

Зашто наше речи? Зато што комуникација ћелије у телу, комуникација квант-

ни, нано ниво са мозгом иде пре свега на матерњем језику. У овом случају српским.

Дакле, интелигибилност квантног нивоа са центром мозгом – „високо организоване

материја која зна да мисли“. Мозгом у коме се и формира сан. У овом случају формира

информација о болести. Та информација је у метафорици, симболици.

Мислим да из тела са квантног нивоа шаљу се информације, пре свега о здрављу

тела па и духа. Наравно не слажем се са пансексуализмом да су сви снови сексуал-

но-еротске садржине. Здравље, па можда и друго и треће место заузима сексуално-е-

ротска садржина. Зависи од година, индивидуе...

Сан... Сањао сам. Гледам се у огледалу. На целој израслини мој недигнути, не-

укрућени уд положен са главићем према челу. После буђења протумачио сам сан

као повољан. Дакле – није рак, канцер. Није израслина малигна. Сигурно бих био

забринут да је у питању дигнут уд, укурућен. Дигнут... гужва око њега, драма. Иначе

мислим да је драматичнији дигнут, но недигнут, мада и недигнут има своју енергију

драмску и медицинску и социјалну. Дигнут... „курчи се“, прави се... Овде је израслина

прекривена. Дакле – само покривена. Израслина се не курчи“...

У контексту симболике и метафорике уда морамо гледати поруке, а не у оквиру

позитивне традиционалне симболике уда.

У питању је драма раз(ума), маште, осећања и воље. Драма у сенци смрти. Драма

тела у 87. години. Драма од квантног нивоа до целог тела и његовог места у „ствар-

ности свега“ и конкретног места, оног што се назива 21. век, Балкан... Драма сукоба

смрти и живота – трагедија, комедија, фарса...

Ето, овде, нашалимо се победа „непокретне имовине“, победа добра над злом,

живота над смрћу. Победа неукрућеног уда (као симбола, метафоре). У том поетском

и поетичном контексту морамо гледати и неукрућени и укрућени уд. Индивидуал-

ни приступ и пацијентовом сну, па и тумачењу симболичке супстанце уда... Тријумф

живота. Ко може да тврди да победа вируса није уствари победа живог, живота у

ВЕЧНОСТИ. Посејани живот из космоса...

Наравно да нисам толика будала да се ослањам на своје тумачење сна, мада

верујем да су снови засновани и на квантном и да тело и мозак брину пре свега о

здрављу тела.

Ослањам се на резултате скенера главе, крвне слике, мокраће, притиска, на те-

жину коју сам мењао у животу од килограм до килограм ипо, на то да имам све своје

зубе у глави, здраве, осим два умњака извађена. Сваког дана пешачим и два пута се

пењем и силазим са четвртог спрата у згради без лифта. Ако и то нешто значи, још

увек читам дневно по 5-6 сати.

Поред свега медицина зна за синдром изненадне смрти. Потпуно здрав човек у

најбољим годинама изненада умре. Зна се наравно и за злоћудни тумор. Да има злу

ћуд, нарав, природу. Вероватно то подразумева да нападне и потпуно здравог човека,

па и старца.

Но, ипак вратимо се још на језик сна. Језик који сам допире са нивоа интелиги-

билности ћелије... кванта... Тај језик може бити језик сликарства, скулптуре, архитек-

туре, музике, игре. Све врсте уметности имају свој језик, средства. Мислим да је нај-

сигурнији језик речи. Наравно најсигурнији је матерњи језик. Зависи од индивидуе.

Ево овде бар још два примера како речима са нивоа интелегибилности ћелије,

нано јавља се мозгу где се формирају снови, место где је несвесно, подсвесно, пред-

свесно и свесно. Снови су из времена актуелне терапије.

Сањао сам покојну глумицу Марију Црнобори. Марија – јеврејска реч значи опо-

ра, трпка. Црно-бори, цра-бора. Приметио сам на нози црне боре. Дакле са нивоа ин-

телигибилности тела јавља се мозгу о дешавању у телу и на телу... Јавља се о опорости,

трпкости. Јавља се о црним борама.

Други сан. Сањао сам исто, већ покојну Јелену Жигон. Има разлога да је сањам.

Она је на промоцијама читала, тумачила моје текстове у оквиру промоција мојих

књига. Но, као што смо рекли: мозак као и цело тело брине пре свега о здрављу тела.

Са несвесног нивоа јавља о почетку неке болести... Интелигибилно и мозак су се на-

шли да ми кажу да ће те нешто ЖИГАТИ у нози. Интелигибилно и мозак су у стању

да некако јаве да ће те жигати у нози... У тој спрези мозга и интелигибилног, спрези

Свесног и дубоко несвесног постоји човек. Можда захваљујући томе постоји Човек.

Ако нема те границе онда је вероватно лудило или нестајање човека.

... Да – „црне боре“, „жигање“... Дијагноза... Засад модерној медицини, мислим да

не смета и овако мишљење...

Кожа је лепота, све остало је слуз и нечист

Неко је тако рекао о кожи и лепоти. У Звечанској 9 можемо рећи, баве се новом

инфраструктуром за лепоту. Број девет – 9 има симболику традиционалну: ...Довр-

шеност, испуњење, постигнуће, почетак и крај. Небески и анђеоски број, земаљски

рај... „Некварљив“... Симбол мушког и женског... Чиста интелигенција...

Да у Звечанску 9 се долази и из наведених разлога.

Промена инфраструктуре за ЛЕПОТУ, али и инфраструктуру за ДУХ-ДУ-

ШУ. За тананости тешко ухватљиве и схватљиве игре лепоте и њене релативности.

Шарм...

Ево нека нам помогне и неколико афоризама о лепоти:

„Љепота је увијек тражила дивљење, али изазивала и умор“. (Мирко Божић)

„Лепи су лепи само зато што су окружени ружним“. (Malkoli de Shazal)

„Лепота је нешто животињско, ако није удружена са умом“. (Демокрит)

„Оно што нас на видљивој лепоти усхићује, увек је само оно“. невидљиво (Marie

V. Ebner-Eсhenbash)

„Лепота обуздава сваку срџбу“. (Гете)

„Лепота је дубина површине“. (Фридрих Хебел)

„Свака лепота је догађај“. (Мартин Кесел)

Заиста тананим мукама се баве у Звечанској 9. Звечанских има на хиљаде веро-

ватно широм света. Стварати инфраструктуру за дивљење и избећи изазивање умо-

ра. Стварати мање потраге за ружним окружењем. Мука како нову лепоту удружити

са умом. Какве танане муке пластичних хирурга, реконструктора – невидљиво учи-

нити видљивим, али да не буде наметљиво. Како да нова лепота обуздава сваку срџбу.

Како учинити да нова лепота буде догађај, а не догађај одвратности.

Лекари узимају функцију, ко хоће, Бога. Природе, вертикале људске милиона

година.

Кад све ово говорим, мислим пре свега на хирушке подухвате због здравља, али

и подухвате због естетских разлога који исто спадају у здравствена питања. Да не

уплићемо ову психологију и психијатрију које доживљавамо као део тима.

Да не идемо до онога што се зове смрт. Бодлер каже: „Ништа лепше од смрти

лепе жене“. Леп леш. У народу се каже: „Лепшег мрца нисам виђала“

Већ одосмо далеко. Можда је и ово са афоризмима сувишно, али морамо указати

на оно чиме се баве у Звечанској 9. Њихов посао је бар граничан са реалном метафи-

зиком. Афоризми то показују.

*

Имам неку свест о времену у коме живим и где живим. Разумем услове и степен

развитка. Разликујем базичну медицину, клиничку и здравство. Ни ја као пацијент,

ни лекари, ни сестре не можемо бити ван услова. Знам за комбинацију приватног

и државног у здравству. Знам за типична и карактеристична збивања. За трагичне

догађаје. Суђења... Но све је то ван мотивацијског система текста Звечанска 9, текста

који има неко своје место у књизи огледа Краћи огледи 4.

Др Љиљана Јовановић, Др Маја Николић Живановић, Др Јелена Јеремић и Др

Милан Стојичић су се бавили лечењем мог тумора на глави.

Они су доприносили томе да сам у неком ритму малогно-бенигно био, кажимо

тако, расположен, чак у некој мртвој еуфорији. Рецимо жаргонски као да сам „одле-

пио“. Ако ништа друго то ми је користило да лакше схватим инфорамције о дијгнози,

па и оне информације које ми дају снови са нивоа интелигибилности квантног, нано.

Да... Јесте багремов мед и римска и индијска богиња Маја.

            _______

                 Извор: Миодраг Мркић: КРАЋИ ОГЛЕДИ 4 - Пишчево издање, Београд, 2019,  118 стр.  стр. 57 - 18.