УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 28. август 2012.

АМБЛЕМ СИГНАЛИЗМА - ЛИКОВНО-ВЕРБАЛНИ МАНИФЕСТ ЗНАК СИГНАЛА



Обредни хлеб

Импресије
Стрелице у свим правцима - да збуне вампира, да не зна на раскрсници куд да крене. Кругови… Кормило, волан света - апсолута. Тајни знак, амблем, грб породице сигналиста… Сигнал сигнала многобојни. Све боје света… Медаљон. Заштитни знак. Амблем староиндијског постулата “Све у свему”. Знак динамичног диспаратног јединства - “јединства диспаратних феномена”; принципа који су у великој манифестацији. Круг. Глобалност великог села - Глобалног села, свемира, васељене. Ликовна синтетична слика јединства есенције, Не(бића) и манифестног, појавног. Знак у знаку - надзнак. Метазнак сличних, претходних.

Била једна грешка
Авај! Сигнал сигнала има једну грешку. Да - била једном једна грешка. И, та грешка… имала…, ишла… Није знала шта да ради… И једног дана…
Грешка се повремено јавља. Наопако се окреће. Пажљиво око и пажљиво уво за шуштање спектра боја је препознаје. Можда је моћ сигнал сигнала кормила у тој грешци. Дивна моћна неравнотежо структуре. Можда је она знак сигнала суштине… Ирационалне силе, за човека ирационалне, увек се отимају и као изненађење стварају од “грешака” системе, путеве хода. А путеви хода у свим правцима… Ћорсокаци људског кретања. Слепе улице. Сви правци и расплињавање и идентификација са “Све”, “Једно”. Зар није Бела књига манифестација тог губљења у Једно, у прапочетак таме Белине. Зар и Пуцањ… и Тама знака и Вукановићеве књиге не теже томе…
Авај, сигнал сигнала - рационализована Паукова мрежа. Узлажење - “продор у нову онтолошку раван…” преко свих 8 праваца. Осам “циљ иницијаната”, “ускрснуће”, савршени ритам. Четири стране света. Осам страна света… Неки народи имају 5 праваца у простору. Авај, “пробуђене и узнемирене свести модерног сазнања” (Фуко). Сцијентизам…
Сигналу сигнала, ликовни крику пред “модерном свешћу сазнања”.
Екстремно згуснути ликовни манифест. Окултна, амајлијо, талисману. Програму “алхемије модерног духа”.
О лепото истине, дивна грешка.

Као звучни амблем
Сигурно да наш дух забавља и идеја како би изгледао овај амблем сигнализма као “звучни амблем”, “највећи амблем” сигнализма. Како би се изразила његова звучна сигналистичка енергија. Мислимо да би због и ради сигналистичког, рецимо, “светог тројства” ВВВ можда била добра нека мешавина апсолутне и програмске музике. Есенција и егзистенција. Наравно, рецимо уобичајено, сигнализму “није страна та проблематика”. Познати сигналиста и писац књига Свет у сигналима, Беле књиге и Књиге о химни Миливоје Павловић је компетентан за амблемску звучност сигнализма.


Митски, архетипски и…
Сигнал сигнала. Амблем - знак, знамење, обележје сржи покрета… Симбол. О, емблему - украсни уметку нашег времена, нашег стваралаштва. Знаку планетарности понекад занемарен. Слико - споменицо, одликовање, ордену.
Заиста - зашто сигнализам нема неку установу награде? Повеља са амблемом сигнала. Светска сигналистичка награда. Она би била награда која би прелила чашу награђивања нашег времена. Дошло би до мутације смисла награде.
Медаљисти предлажите. Нек траје сигнал сигнала - медаљон-велика споменица. Медаљон знака дубљег смисла и вредности нек виси о врату родоначелника и сигналисте света. Бреме дубљег смисла. Омча будућности и трагова у тачки НЕСТАТИ. Или, у Песми ни о чему (дела Мирољуба Тодоровића) и у крсту који је иза “Ах” и у после кога је Белина. Или, у тамама пустих пустара празне Празнине беле Белине (радови Слободана Вукановића). Или у “А” (дело Марине Абрамовић)…
О, грбу, испиту, проверо. Да ниси грб, свети знак-амајлија Проповедника на брду Копросу (Миодраг Мркић У тами знака 2), талисману егзистенције…, таме из пре Пре и после После. Срце тајног писма са мистиком и митологијом новог доба како открити у теби више и дубље, твоје принципе поетске - открити твоју алегорезу.
Твоја слика и “натпис” (инструкцио) су јасно-нејасни. Стални, општи симболу. Сплету и жаришту симбола. Претходнице твог општег утиска су сведок дубоке укорењености у прошлом, у пећинском, у праискону.
Микроцосмос Хyпосцхонриацус, алхемијски текст из XВИИ века. Индијски колут од шкољке, из XИ века. Четири стилизована јарца, симбол Еа - Оана (сумерски). Кàба (… географска тачка најближег сусрета Бога и човека). Симбол кола постојања (храм у Конараку). Кукасти крст који образују четири жене… (сумерска керамика из В миленијума пре н.е.). Тезејев лавиринт (фирентински цртеж из XВ века). “На полеђини кинеског огледала из раздобља Хан… оса свемира уравнотежена напетост између круга којим је описано - небесо, истински свет - и спољњег квадрата - земља, царство привида и одраза”.
Можда је највише у прећутном дијалогу, ирационалном дијалогу сигнал сигнала са овом кинеском творевином из раздобља Хан. Зар сигнализам на свој начин не тражи “осу свемира”, “уравнотежену напетост”… Зар се и сигнализам не “напреже” да разазна “царство привида и одраза” и “истински свет”, Не(биће), есенцију. Бар ми видимо сигнализам у томе, па и сам сигнал сигнала сигнализма - његов заштитни знак.
Можда је сигнал сигнала знак који штити од заблуда уваљујући нас у бездане нових заблуда.
Шаре постојања. Шаре ћилима. И наших и светских. Жудње да се продре у корен дрвета живота. О, сигналу сигнала са летећег ћилима куд летите?!
Будимо “приземнији”. Сигнал сигнала - “точак среће за предсказивање судбине… вечито коло добре и зле коби…” (Италија XВИ век).
Сигналу сигнала - печату времена. Лично - општи. Печат извесне неизвесности. Печат - “ауторитет; моћ; посед; индивидуалност; такође тајност…”, сигнал - печат…, тајна.

Претрпана прегледност
Бело… жуто… зелено… црвено. Амблеми, грбови, амајлије, талисмани, медаљони…
Зар нису они неке претече визуелне поезије?
Знак, амблем, сигнал - сигнал сигнала стално његов заштитни знак.
Дакле, читалац-гледалац види три кружна поља. Из трећег, највећег, кружног поља су стрелице - знаци праваца. Њих има осам.
У најмањем кружном пољу, значи у језгру, у жижи, у жаришту је латиничко С и у пољима С, у тим елисама су, у том витлу вертикалном су очи… У правцу исток-запад и север-југ пише Сигнал, а у међуправцима: северо-исток, северо-запад и југо-исток и југо-запад су неки знаци, антене ширења таласа.
Боје се мењају из броја у број часописа. Рецимо, у броју 18 амблем је зелене боје а у 11-12 црвене итд.
Сигнализам. Сигнал сигнала. Подразумева да је овај заштитни знак “прављен”, стваран намерно-случајно и случајно-намерно. Упркос свесности чина, симболистичка ликовна структура, супстанца има традиционалну носивост симболистичку па и актуелизовану традиционалну симболику.
Пођимо од најмањег кружног поља - значи сигналистижког жаришта па рецимо и психолошко-психијатријског жаришта. Рецимо, пођимо од драж-слике, спрега симбола.
С… По неким мистикама, митологијама, слово је место где се прелази у онострано. Бело С… Белина… - трансцендентно савршенство… избављење… Није занемарљив и визуелни изглед латиничког С које је као витло, елиса… Дакле, у том жаришту, рецимо тако, где је у воду бачено нешто, у том жаришту кругова таласа све се покренуло. Можда је ту ОМ - празвук, свети звук, непролазна реч, прапокрет. С - иначе у звучности, експресивности акустичкој, садржи светлост. Нека се читалац сети Јаме Ивана Горана Ковачића.
Но, у том “витлу” су два ока… Заштићена обрвама, и заштићено словом С. Да, два ока. Око свезнање. Свевидеће божанство… Мистично око; светлост, просветљење…, ум итд. итд.
Не смемо заборавити ни крст чију срж укрштање кракова остварује такво С са два ока. Дакле, део симболичке супстанце, структуре жаришта овог амблема, заштитног знака “породице”, “куће” сигнализма је крст. Универзални симбол из најдавнијих времена. Колоквијални духови и злонамерни хришћани одмах крст везују за хришћанство. Исто се ради и са кукастим крстом. Но, сви људи свих времена плаћају данак својим крвавим садашњостима. Дакле, манипулисање и у одузимању смисла симболичкој супстанци. Но, овај сигналистички крст је део “средишта света”, “васељенска оса”, “тачка општења неба и земље”, “универзални архетипски човек”; “ширење у хоризонталној и вертикалној равни” итд. итд.
Заиста, богат средишњи део Сигнала сигнала. Заиста - жариште, драж, заиста неки сигналистички АУМ (ОМ).
Такво је кружно централно поље (рецимо у броју 11-12 је црвено). Али, авај, не то је тако (без авај). Тај круг, то кружно поље је уоквирено, урамљено, заробљено већим кружним пољем, другим од центра, жаришта.
Дакле - круг: “свеукупност…”; “првобитно савршенство”; “најприроднији облик”; “бивство је округло”. (Овде се умесно нашалимо: “округло па на ћоше”.) Сетимо се и Хермеса Трисмегиста који каже: “Бог је круг чије је средиште свугде а обим нигде”. “Неманифестно”; “бесконачно”; “циклично кретање”; “динамизам”… Број 10 је у вези са кругом. “Круг као основа астролошке схеме”; “круг… облик материце”… симбол женског итд. итд.
Но, у овој кружној тријади сигналистичког сигнала, као што се види, имамо и трећи највећи круг, највећу кружну површину.
Значи из жаришта, из тога пра, шири се пробијајући  Ом, празвук… Свевидећа оса… Светлост хоризонтална и вертикална. Шири се у четири стране света и четири међустране света - шири се сигнал…, бивства манифестације бића. Шири се у четири основна правца (два смера) реч, порука - сигнал, знак, белег. Порука живог и мртвог Не(бића). Сигнал… реч - светлост…, свевидеће. Шире се још општији универзалнији знаци не само људски реч-светлост (сигнал) но и знак, рецимо, радиоталаса, магнетних таласа. Шири се нека синтеза идеје науке и поезије - слике ВВВ… Сигнал. Реч-светлост, реч-светлости (сигналу) нешто претходи и нешто јој следи. А пре? А после? Да - тајна тајне и опет тајна. Можда већ и моје пословичне три тачке, па и У тами знака и У тами знака 2 сведоче о тој тајновитости сигнала, сигналистичког сигнала. Из највећег круга на 8 страна света су уперене стрелице - показивачи праваца. Дијалектика јединства супротности. Осам копаља - симбола светске осе, “животодавна сила”, “мушки принцип”.
Да, стрела: … муња, …моћ, … рат…
Раскрсница: “избор…”, “сусретиште времена и простора”; “опасно магијско место”.
Простор је ништа мање загонетан од времена па и материје. “Свети простор је увек васељенско средиште”. “Сусрет неба и земље”. Свети простор је овде у амблему сигнала први круг и оно што се у њему налази. Први круг је овде као “храм”, центар “храма”  за простор и време - “творца и прождирача”. Да, заиста овде је први круг и као нека црна рупа духа Не(бића). Он је “исхођење и враћање у исходиште”.
Време је и симбол “златног доба”. Пешчаник…, часовник. “Круг у својству бескрајних циклуса, али и васељенска довршеност”.
Дакле, све ове митолошке импликације има сигналистички амблем. Ми као неки веома често, превасходно, митски и архетипски критичари то истичемо у симболичкој структури, супстанци овог амблема. Не бих желео да оптерећујем ово тумачење амблема сигнализма о времену и простору, али је сигурно да овај амблем уноси ново у оно што сам рекао у огледу о времену (Поетика древног и модерног 2) и о простору (Поетика древног и модерног 3). И време и простор су бескрајне теме, но ипак нешто да кажемо “ново”, да кажемо есејистички; не физички (њутновски, лобачевски… не мистички као велики посвећеници).
У амблему сигнализма свет је подељен на 8 праваца - 4 главна и 4 међуправца. Овде не могу а да не кажем да сам ђаке у школи збуњивао говорећи: југо-север, северо-југ, западо-исток, истоко-запад. Неки су ђаци мислили да “лапонац” греши. Но, неки су схватали да постоји вечни проблем праваца. И уопште, шта значе ти правци исток, запад. Зар то није у времену и простору нешто само за нашу употребу; за ову можда нашу космичку забит. Аутор амблема - Тодоровић - се ирационално плашио тих праваца у времену и простору. Дао је 8 али са стрелицама, путоказима истих величина различитих садржаја. Четири и четири су исти.
Да бисмо читаоца упозорили на компликованост схватања простора и времена, подсетимо да “кинеска и толтечка астрономија деле свет на пет праваца, при чему је средиште пети”.
Нећемо детаљније говорити о митологији праваца исто-запад, север-југ - “рађање”, “смрт”, “хладноћа” (тама) и “ватра”.
Што се тиче бројева у амблемској симболичкој структури знака сигнализма, истичемо само бројеве 3 и 8.
Три кружна поља. Мушки непарни број. Три - “… творна моћ…, унапредно кретање што савлађује дуалност”. “Три је први број којем је додељена реч ‘све’…” Да не наводимо даље из заиста богате симболике броја три.
Пре броја осам, рецимо, да је овде у питању и број четири (4 стране света). Исто је богата симболика броја четири. Но, само наведимо: “Четири је просторна схема или поредак манифестације” итд.
Осам, паран број - женски број. Амблем сигнализма инсистира на 8 страна света. Значи не 5, не 4. Међустране су знак да је аутору амблема сигнализма стало до нијансирања праваца. Иначе, број 8 је “… циљ иницијаната…” ; “… поновно задобијеног раја…”; “ускрснуће”; “… савршени ритам”. “Као 7+1 је број октаве и поновног почетка…”; ‘довршеност, све могућности”; “… чаробни број Хермесов”; “поновно рађање”; “наслада људског постојања” итд. итд.
Може се рећи да и у бројној структури, супстанци амблема види се да је “број темељни принцип”. “Основни принцип свемира”; “свет броја се изједначава са светом разума”. Уосталом, и рацио и рачун су речи истог корена. Није незанимљиво подсетити да реч читати - с(читат) значи бројати слова… “Бројеви нису само квантитет него и симболички квалитет. Уосталом, модерна математика се бави не само квантитетом но и квалитетом. Сетимо се математичке поетике као посебне дисциплине у песничкој теорији.
Дакле, сигурно је да и бројеви у сигналистичком амблему имају космогонијски, телеолошки и есхатолошки смисао. Да - бројеви: “хармонија свемира” (Платон), “исходиште и, такорећи, супстанца свих ствари” (Аристотел) итд.
Могли бисмо рећи да се мени чини да је сва права сигналистичка делатност, пракса песничка-ликовна неко доказивање сигнала Сигнала (амблема сигнализма). Ја сада моје радове о сигнализму заиста видим као једну обимну конкретизацију овог амблема, грба естетског, поетског; овог ликовног манифеста, ове црне јаме естетске. Кудикамо ће се то боље видети када буду објављени и неки други моји радови о сигналистичкој пракси.
Амблем сигнализма - грб, медаљон, амајлија, талисман, тајни запис о планетарности; о свемирском; о Не(бићу) и манифестном. Дакле - амблем - манифест сигнализма, амблем поетичка црна рупа.
Значи, кратко смо били у тами амблема сигнализма. Сигнал сигнала. Кратко смо боравили у грбу сигнализма, заштитном знаку. У вербално-ликовној црној јами. У вербално-ликовном манифесту сигнализма, манифесту у облику медаљона.
Говорећи о том амблематском манифест програму, говорили смо о сигналистичкој доследности, о његовом систему “све у свему” и о “јединству диспаратних феномена”, о планетарном и васељенском. Говорили смо о свемирском духу и актуелности његовој. Говорили смо оно о чему иначе говоримо опширније у својим књигама и радовима о сигнализму, и при томе смо се удобно осећали, без страха да ћемо се поновити. Увек исти а увек нови, такви су сигналистижки амблематски, водећи ствараоци.
Моја свесна понављања истих мисли и цитата су доказ моје доследности - мог система и пре свега важност тога што говорим да треба и други то да упамте, усвоје. Понављање је, на крају, нешто из духа сржи уметности, музике, песништва итд.
Сигнализам је заиста систем, дух времена у чијој је сржи традиција света. То сведочи и његов главни “наслов” - амблем, сигнал сигнала сигнализма. Он је у неку руку и сигнал интеграције света, старе идеје која је присутна и у “златном добу” у разним верзијама и идејама мистичара, великих посвећеника, идејама о различитим варијантама о Једном, јединству света, јединству феноменалног и Не(бића).
На крају овог нашег тумачења Амблема, заштитног знака сигнализма, рецимо да смо, као што упућени читалац види, служили се импресионистичком критиком у почетку рада, а да смо касније више користили митску и архетипску критику. Можда бисмо овде могли рећи да изгледа да само уметничко дело, правац више намећу избор критике. Ми смо више склони да у сигналистичким делима видимо богатство несвесног традиционалног духа. То богатство несвесног традиционалног духа види се и у Амблему сигнализма. То је велика ствар, велика у смислу да је сигнализам доследан, консеквентан у креативности.
Нека се овде заврши наше тумарање у тамама Амблема сигнализма.
      Одломак из књиге Миодрага Мркића: У ТАМИ ЗНАКА, 3 (штампано као рукопис у оквиру "Дела Миодрага Мркића", ЦД, ЗАВЕТИНЕ.Мобаров институт, 2003.

Нема коментара:

Миодраг Мркић

Миодраг Мркић
Данас

Популарни постови