Истакнути пост

Поздрав свима Из Апсолутног суперлатива | Миодраг Мркић

  ПИСМО – ОПРОШТАЈНА ПЕСМА   Ових дана смо добили једно сасвим неочекивано Писмо  - покојног професора и писца Миодрага Мркића (1932 - 2022)...

четвртак, 1. фебруар 2018.

ЈАЛОВ СПОР / Александар Лукић



ЈАЛОВ СПОР

Бивша кућа пок. Слободана Полова, снимак Бранка Веддер, лето 2017


Умртвљен сат посред зида 
пусте куће – шта говори? 
Kазаљке ка бројчанику заузеле 
став - на готовс: укочени детаљи 
мртвог система слабо шта вреде.

Годинама зврји та стравна слика.
Недолични рогови. Кувани рачићи.
Минско поље историје мувосерина. 

Наследници породично дупе скрасили
преко баре - у Србији тако зову
исељенике у Америци. Западни шарм.

Узорни амерички радници, тамо далеко,
а у рођеној кући нема ко да навије сат. 
Нико и ништа влада пустом кућом,
као да никад нису били овде.
Са именом и презименом 
породичне лозе: одоше, одоше!

Пободена вила у свеже стајско ђубриво
пре поласка на пут, сећа на њих. 
Стоји на истом месту у базену за шталом - 
стајњак огорео, а по њему ниче дивља башта. 
Самоникле врсте. 

Слика са боцом, лето 2017, Бранка Веддер


Прутљика  дивље трешње никла уз темељ штале,
а мало даље ижђикљало стабло ораха - банкара 
међу дрвећем. Традиција овог поднебља.
Ладолеж се вере око држаља виле 
несрећни племић напуштеног поседа шири
хумор, јасан и начелан као кров оронуле куће. 

Трубице ладолежа, маме пчеле
у утробу цвета да посисају музику
дубљу и суштинскију од музике
са самог писка трубе. Приђите благословене, бубе.

Нечије име са самог руба трубе одзвања
и ви то не можете схватити избеглице. 
Анђели, велим, ви не можете појмити 
камо путује туга човека.

Гробови чекају наследнике.
Њихово стрпљење је вечно.
Вечност поништава време.


Hotel THEOXENIA
LOUTRAKI
03.07.2017. 17.сати



      ___________

          извор: Из нових рукописа српских песника

Нема коментара: