ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА (Миодраг Мркић) - "Боже, не плашим се више да ћу нестајати јер само ти рађаш у самоћама, и на твоје ћу стабло калемити своје сузе!" (Сиоран, СУЗЕ И СВЕЦИ)
Заветине
Портал | Сазвежђа З
Истакнути пост
Поздрав свима Из Апсолутног суперлатива | Миодраг Мркић
ПИСМО – ОПРОШТАЈНА ПЕСМА Ових дана смо добили једно сасвим неочекивано Писмо - покојног професора и писца Миодрага Мркића (1932 - 2022)...
среда, 1. мај 2024.
петак, 26. април 2024.
Убиће нас ако убију Косово и Метохију у нама! Кад нам огаде корен, крв, полен, семе…
Једном ништа – довека ништа!
Убиће нас ако убију Косово и Метохију у нама!
Кад нам огаде корен, крв, полен, семе…
Кад пристанемо да будемо ништа зарад нечега.
Једном ништа- довека ништа!
Рађаће се нови НИШТА да наставе лозу НИШТА, без икога у прошлости и без ичега у будућности.
НИШТА ће умирати, НИШТА ће се рађати, НИШТА ће мислити да живи, НИШТА ће се вране гнездити на гробовима и тишина на колевкама.
Тишина свих тишина! Тишина у којој ћемо као звери јурити себе као плен…
Убиће нас кад убију Косово и Метохију у нама!
Разљудиће нас. Разбожити. Учинити да ни плача ни осмеха немамо.
Чему да се НИШТА радује и за чим да заплаче?!
Као да не схватамо да није Косово и Метохија- Србија већ да је Србија- Косово и Метохија?!
Да не крочиш тамо- тамо си проходао. Да видео ниси Призрен- тамо си прогледао!
Није Грачаница да стоји но да ми постојимо!
Мошти смо ми- вечни и свети!
У кивоте је свак од нас повијен!
И није важно колико је Срба на Косову и Метохији већ колико је Косова и Метохије у Србину!
Где нас нема тамо нас је највише!
Немамо шаку земље вишка да дамо, јер та шака је мера онога под земљом и над њом, а том се мером Србин мери!
Убиће нас ако убију Косово и Метохију у нама!
Кад нам огаде корен, крв, полен, семе…
Кад пристанемо да будемо ништа зарад нечега.
Једном ништа- довека ништа!
Рађаће се нови НИШТА да наставе лозу НИШТА, без икога у прошлости и без ичега у будућности.
НИШТА ће умирати, НИШТА ће се рађати, НИШТА ће мислити да живи, НИШТА ће се вране гнездити на гробовима и тишина на колевкама.
Тишина свих тишина! Тишина у којој ћемо као звери јурити себе као плен…
Убиће нас кад убију Косово и Метохију у нама!
Разљудиће нас. Разбожити. Учинити да ни плача ни осмеха немамо.
Чему да се НИШТА радује и за чим да заплаче?!
Као да не схватамо да није Косово и Метохија- Србија већ да је Србија- Косово и Метохија?!
Да не крочиш тамо- тамо си проходао. Да видео ниси Призрен- тамо си прогледао!
Није Грачаница да стоји но да ми постојимо!
Мошти смо ми- вечни и свети!
У кивоте је свак од нас повијен!
И није важно колико је Срба на Косову и Метохији већ колико је Косова и Метохије у Србину!
Где нас нема тамо нас је највише!
Немамо шаку земље вишка да дамо, јер та шака је мера онога под земљом и над њом, а том се мером Србин мери!
0 people reacted
Од патријарха Гаврила Дожића до патријарха Порфирија Перића је прошло цирка седамдесетак година.
Ево шта је рекао патријарх Гаврило Дожић 1945/46. године када је боравио у Риму:
Ево шта је рекао патријарх Гаврило Дожић 1945/46. године када је боравио у Риму:
Poreklo – vrsta I
Svi smo učili u školi kao validnu naučnu istinu staru englesku foru kako je Darvin putovao onim jedrenjakom Bigl po zemaljskoj kugli i izučavao biljni i životinjski svet posmatrajući ga i pritom donosio naučne dokaze o poreklu i vrsti ljudskog roda. Uz sve to englezi su njegova učenja svojski se potrudili da sve ta otkrića proguraju čovečanstvu kao validna otkrića koja su ustanovljena na osnovu samo posmatranja golim okom. Danas kada je nauka u pitanju a koja je strahovito otišla na mnogim poljima izučavanja zahvaljujući elektronici, samog čoveka, toliko da sva tadašnja dokazivanja izgledaju smešna ali se i dalje kao takva uče kao istinita. Osnovna teorija kada je u pitanju sam postanak čoveka da je postao od majmuna je živi dokaz kako su englezi uspešno izmajmunisali čitavo čovečanstvo. Današnja nauka zna da se tu ništa ne slaže ni kada je genetika u pitanju a kamoli bilo šta u sistemu ukrštanja te dve vrste, čoveka i majmuna. A ova naša bajka ili priča počinje sa svojim dešavanjima u nekim mnogo davnim vremenima preko sedam mora i sedam gora gde je postojalo jedno carstvo u sazvežđu Sirijus A. Tu je nastala prva civilizacija u svemuru koje je poznato po redosledu stvaranja kao dvanaesti svemir. Po prvi put Tvorac ili Bog je dao svim bićima slobodnu volju delovanja uz samo jedan jedini zakon Uzrok – Posledica. Stvarao ih je po svom obliku ili naličju dajući im u malom sve sposobnosti koje je i sam imao u sistemu stvaranja i napretka. Da bi sve funkcionisalo na ovakav način Tvorac je imao ispod sebe čitavu hirearhiju pomagača ili bića koja su stvarala nove Galaksije, Zvezdane kao i Sunčeve sisteme i u njima kao i pripadajuće planete gde su uvek postojali drugačiji uslovi za život što je bila pretpostavka da se stvaraju raznoliki oblici života sposobni za život bez obzira kakvi uslovi tamo vladali. Naravno tako se punio dvanaesti svemir inteligentnim bićima a i sve to nadgledalo od strane onih koji su bili razvijeniji kao što roditelj nadgleda svoju decu.
Naša bajka počinje kao prva ljudska civilizacija koja je ustanovljena otprilike pre nekih šest miliona godina u zvezdanom sistemu Vega, koja je ujedno i jedna od najsjajnijih zvezdi u sazvežđu Lire. U to vreme su ljudi koji su nastanjivali Vegu stvorili prve začetke prave međuplanetarne kulture. Ta kultura se temeljila na dva glavna načela.
Osnovno i prvo načelo je uverenje civilizacije je da rast svesti pojedinca može da se ostvari isključivo sveobuhvatnim istraživanjem duše kao i istovremenim služenjem drugima kako bi se svima bez razlika omogućio što bolji i kvalitetniji, ispravniji, brži duhovni rast. Ljubav je kod njih shvatana kao sposobnost da se u potpunosti razume sila duše drugoga i potom to znanje iskoristi da bi bolje razumeli sami sebe istržujući druge na taj način.
Drugo načelo govori da svetlost duše, jer to je osnova po kojoj obitavamo a po kojoj nas je Bog i stvorio ili iznedrio po svom obliku, svakog pojedinca iz svakog isijava na jedinstven ali i na drugačiji način. Svaka svetlost duše sadrži deo velike slagalice koja čini ujedinjenu porodicu ljudi. Dužnost prijatelja i porodice bila je da pomognu da ta svetlost dođe do punog i potpunog sjaja. Galaktičke civilizacije da se razumemo pre svega vuku poreklo od onog što nazivamo galaktička i međudimenzionalna Duhovna Hijerarhija. Ti duhovni gospodari vremena i prostora ustanovili su unutar svojih carstava to jest Galaksija i zvezdanih sistema, razne nizove jedinstvenog fizičkog prisustva. To je učinjeno zato što je planetama, zvezdama i drugim oblicima energije bio potreban odgovarajući neposredni fizički čuvar koji bi im pomogao u uspostavljanju i daljeg stvaranja širom fizičkog svemira. U tu svrhu Duhovne Hijerarhije su stvorile posebne oblike života ili različite ljude kao i ne-ljude sa razvijenom osećajnošću. Ti i kao takvi oblici života ustanovljeni su kao deo sistema starateljstva da bi zajedno sa Duhovnom Hijerarhijama obezbeđivali uslove kako bi energije stvaranja mogle u fizičkoj tvorevini da deluju na najuspešniji mogući način.
Sa ovakvim shvatanjima i nadzora planetarnog i zvezdanog sistema se u stvari naziva Starateljska Priroda Svekolike Ljudske Kulture što je i osnova postojanja i razvoja. To je osnov na kome su svi ljudi temeljili svoju civilizaciju pune svesti a to su bića poput Nikole Tesle, Anštajna mada su se takva bića rađala na ovoj planeti i mnogo ranije kako bi ova naša nam poznata civilizacija na planeti Zemlji iskoraknula u razvoju na svim segmentima postojanja i delovanja. Budući da se kod nas upravo sada, Zemljana razvija svesnost i proširuje svest, prirodno je što njihov pokret za očuvanja životne sredine i nadzor Zemlje stiče podršku i dobija na značaju od strane mnogih vrlo naprednih civilizacija iz čitave Galaksije, Mlečni put. Od ključnog je značaja zato, da se razume kako su ti procesi čuvanja i starateljstva povezani sa proširenjem ljudske svesti. Upoznavanje sa procesom starateljstva omogućiće Zemljanima da bolje shvate kako da uspešno ostvare galaktičku kulturu ovde na našoj planeti, budući da je kultura Lire prisutna od davnina na Sirijusu, a mi sa Zemlje smo sada pod rastućim uticajem baš Sirijusanaca. Znači jednom rečju menja se postojeća sadašnja jurisdikcija reptila te stoga imamo ovolika kolebanja u društvu kao i na samoj planeti u samoj prirodi.
Starateljska priroda koju je Duhovna Hijerarhija prvobitno podarila svim ljudima je dragoceni dar, budući da se zasniva na onom pravom i istinitom demokratskom sistemu društvenih zakona sa četiri jasna vida. Ta četiri Osnovna Zakona Društva ljudi mogu da primenjuju tako da bi se u potpunosti razvijale saglasno Duhovnim Hijerarhijama. Oni takođe omogućavaju svakom čoveku da dosegne punu svest, služeći pritom u punoj meri sebi, a posebno drugima. A to je osnova koja se zove Jedinstvo u Ljubavi. Primenom ovih zakona Zemljani će zaslužiti mesto u velikom planu Galaktičkog starateljstva za svekoliku ljudsku vrstu širom dvanaestog svemira jer postoje civilizacije koje su ispod ovog našeg današnjeg dosegnutog razvoja kojima je takođe potrebno starateljstvo i nadzor uz primenu našeg već stečenog znanja. Po završetku našeg životnog školovanja a koje je kao takvo izuzetno teško i ubrzano, to osećamo na sopstvenoj koži ovde gde smo, najuspešniji od nas će doprineti najvećem mogućem procvatu ljudske civilizacije širom dvanaestog svemira jer smo kao takvi svršeni i diplomirani đaci životnog školovanja, ŽIVA BIBLIOTEKA.
Shodno tome u kratkim crtama šta kažu ta četri zakona.
1. Zakon o jednom je u stvari cilj svake duše je da otkrije svoju stazu za lični rast i služenje drugima.
2. Zakon o dvoje je ostvarivanje ljubavne bliskosti sa drugim bićima.Takva bliska veza i uzajamna briga vode ka dubljem razumevanju starateljstva.
3. Zakon o troje su veze stvorene bliskim odnosom sa samim sobom, prijateljima, porodicom u cilju razvijanja mreže globalne ili planetarne međuzavisnosti.
4. Zakon o četvoro je u stvari proširenje zakona o troje ali koji ide ka odnosima na nivoima planetarnog pa sve do Sunčevog sistema.
Ova četri zakona mogu se i ovako protumačiti
1. Zakon o jednom, to je duhovna staza svakog od nas ponaosob.
2. Zakon o dvoje, duhovna staza energije lične bliskosti sa drugima.
3. Zakon o troje, duhovna staza kolektivnog znanja porodice i planete
4. Zakon o četvoro, duhovna staza o solarno glaktičko i univerzalno kolektivno znanje.
Kraj bajke prvog dela.
Dragan Janković
Svi smo učili u školi kao validnu naučnu istinu staru englesku foru kako je Darvin putovao onim jedrenjakom Bigl po zemaljskoj kugli i izučavao biljni i životinjski svet posmatrajući ga i pritom donosio naučne dokaze o poreklu i vrsti ljudskog roda. Uz sve to englezi su njegova učenja svojski se potrudili da sve ta otkrića proguraju čovečanstvu kao validna otkrića koja su ustanovljena na osnovu samo posmatranja golim okom. Danas kada je nauka u pitanju a koja je strahovito otišla na mnogim poljima izučavanja zahvaljujući elektronici, samog čoveka, toliko da sva tadašnja dokazivanja izgledaju smešna ali se i dalje kao takva uče kao istinita. Osnovna teorija kada je u pitanju sam postanak čoveka da je postao od majmuna je živi dokaz kako su englezi uspešno izmajmunisali čitavo čovečanstvo. Današnja nauka zna da se tu ništa ne slaže ni kada je genetika u pitanju a kamoli bilo šta u sistemu ukrštanja te dve vrste, čoveka i majmuna. A ova naša bajka ili priča počinje sa svojim dešavanjima u nekim mnogo davnim vremenima preko sedam mora i sedam gora gde je postojalo jedno carstvo u sazvežđu Sirijus A. Tu je nastala prva civilizacija u svemuru koje je poznato po redosledu stvaranja kao dvanaesti svemir. Po prvi put Tvorac ili Bog je dao svim bićima slobodnu volju delovanja uz samo jedan jedini zakon Uzrok – Posledica. Stvarao ih je po svom obliku ili naličju dajući im u malom sve sposobnosti koje je i sam imao u sistemu stvaranja i napretka. Da bi sve funkcionisalo na ovakav način Tvorac je imao ispod sebe čitavu hirearhiju pomagača ili bića koja su stvarala nove Galaksije, Zvezdane kao i Sunčeve sisteme i u njima kao i pripadajuće planete gde su uvek postojali drugačiji uslovi za život što je bila pretpostavka da se stvaraju raznoliki oblici života sposobni za život bez obzira kakvi uslovi tamo vladali. Naravno tako se punio dvanaesti svemir inteligentnim bićima a i sve to nadgledalo od strane onih koji su bili razvijeniji kao što roditelj nadgleda svoju decu.
Naša bajka počinje kao prva ljudska civilizacija koja je ustanovljena otprilike pre nekih šest miliona godina u zvezdanom sistemu Vega, koja je ujedno i jedna od najsjajnijih zvezdi u sazvežđu Lire. U to vreme su ljudi koji su nastanjivali Vegu stvorili prve začetke prave međuplanetarne kulture. Ta kultura se temeljila na dva glavna načela.
Osnovno i prvo načelo je uverenje civilizacije je da rast svesti pojedinca može da se ostvari isključivo sveobuhvatnim istraživanjem duše kao i istovremenim služenjem drugima kako bi se svima bez razlika omogućio što bolji i kvalitetniji, ispravniji, brži duhovni rast. Ljubav je kod njih shvatana kao sposobnost da se u potpunosti razume sila duše drugoga i potom to znanje iskoristi da bi bolje razumeli sami sebe istržujući druge na taj način.
Drugo načelo govori da svetlost duše, jer to je osnova po kojoj obitavamo a po kojoj nas je Bog i stvorio ili iznedrio po svom obliku, svakog pojedinca iz svakog isijava na jedinstven ali i na drugačiji način. Svaka svetlost duše sadrži deo velike slagalice koja čini ujedinjenu porodicu ljudi. Dužnost prijatelja i porodice bila je da pomognu da ta svetlost dođe do punog i potpunog sjaja. Galaktičke civilizacije da se razumemo pre svega vuku poreklo od onog što nazivamo galaktička i međudimenzionalna Duhovna Hijerarhija. Ti duhovni gospodari vremena i prostora ustanovili su unutar svojih carstava to jest Galaksija i zvezdanih sistema, razne nizove jedinstvenog fizičkog prisustva. To je učinjeno zato što je planetama, zvezdama i drugim oblicima energije bio potreban odgovarajući neposredni fizički čuvar koji bi im pomogao u uspostavljanju i daljeg stvaranja širom fizičkog svemira. U tu svrhu Duhovne Hijerarhije su stvorile posebne oblike života ili različite ljude kao i ne-ljude sa razvijenom osećajnošću. Ti i kao takvi oblici života ustanovljeni su kao deo sistema starateljstva da bi zajedno sa Duhovnom Hijerarhijama obezbeđivali uslove kako bi energije stvaranja mogle u fizičkoj tvorevini da deluju na najuspešniji mogući način.
Sa ovakvim shvatanjima i nadzora planetarnog i zvezdanog sistema se u stvari naziva Starateljska Priroda Svekolike Ljudske Kulture što je i osnova postojanja i razvoja. To je osnov na kome su svi ljudi temeljili svoju civilizaciju pune svesti a to su bića poput Nikole Tesle, Anštajna mada su se takva bića rađala na ovoj planeti i mnogo ranije kako bi ova naša nam poznata civilizacija na planeti Zemlji iskoraknula u razvoju na svim segmentima postojanja i delovanja. Budući da se kod nas upravo sada, Zemljana razvija svesnost i proširuje svest, prirodno je što njihov pokret za očuvanja životne sredine i nadzor Zemlje stiče podršku i dobija na značaju od strane mnogih vrlo naprednih civilizacija iz čitave Galaksije, Mlečni put. Od ključnog je značaja zato, da se razume kako su ti procesi čuvanja i starateljstva povezani sa proširenjem ljudske svesti. Upoznavanje sa procesom starateljstva omogućiće Zemljanima da bolje shvate kako da uspešno ostvare galaktičku kulturu ovde na našoj planeti, budući da je kultura Lire prisutna od davnina na Sirijusu, a mi sa Zemlje smo sada pod rastućim uticajem baš Sirijusanaca. Znači jednom rečju menja se postojeća sadašnja jurisdikcija reptila te stoga imamo ovolika kolebanja u društvu kao i na samoj planeti u samoj prirodi.
Starateljska priroda koju je Duhovna Hijerarhija prvobitno podarila svim ljudima je dragoceni dar, budući da se zasniva na onom pravom i istinitom demokratskom sistemu društvenih zakona sa četiri jasna vida. Ta četiri Osnovna Zakona Društva ljudi mogu da primenjuju tako da bi se u potpunosti razvijale saglasno Duhovnim Hijerarhijama. Oni takođe omogućavaju svakom čoveku da dosegne punu svest, služeći pritom u punoj meri sebi, a posebno drugima. A to je osnova koja se zove Jedinstvo u Ljubavi. Primenom ovih zakona Zemljani će zaslužiti mesto u velikom planu Galaktičkog starateljstva za svekoliku ljudsku vrstu širom dvanaestog svemira jer postoje civilizacije koje su ispod ovog našeg današnjeg dosegnutog razvoja kojima je takođe potrebno starateljstvo i nadzor uz primenu našeg već stečenog znanja. Po završetku našeg životnog školovanja a koje je kao takvo izuzetno teško i ubrzano, to osećamo na sopstvenoj koži ovde gde smo, najuspešniji od nas će doprineti najvećem mogućem procvatu ljudske civilizacije širom dvanaestog svemira jer smo kao takvi svršeni i diplomirani đaci životnog školovanja, ŽIVA BIBLIOTEKA.
Shodno tome u kratkim crtama šta kažu ta četri zakona.
1. Zakon o jednom je u stvari cilj svake duše je da otkrije svoju stazu za lični rast i služenje drugima.
2. Zakon o dvoje je ostvarivanje ljubavne bliskosti sa drugim bićima.Takva bliska veza i uzajamna briga vode ka dubljem razumevanju starateljstva.
3. Zakon o troje su veze stvorene bliskim odnosom sa samim sobom, prijateljima, porodicom u cilju razvijanja mreže globalne ili planetarne međuzavisnosti.
4. Zakon o četvoro je u stvari proširenje zakona o troje ali koji ide ka odnosima na nivoima planetarnog pa sve do Sunčevog sistema.
Ova četri zakona mogu se i ovako protumačiti
1. Zakon o jednom, to je duhovna staza svakog od nas ponaosob.
2. Zakon o dvoje, duhovna staza energije lične bliskosti sa drugima.
3. Zakon o troje, duhovna staza kolektivnog znanja porodice i planete
4. Zakon o četvoro, duhovna staza o solarno glaktičko i univerzalno kolektivno znanje.
Kraj bajke prvog dela.
Dragan Janković
четвртак, 23. фебруар 2023.
Поздрав свима Из Апсолутног суперлатива | Миодраг Мркић
ПИСМО – ОПРОШТАЈНА ПЕСМА
Ових дана смо добили једно сасвим неочекивано Писмо - покојног професора и писца Миодрага Мркића (1932 - 2022).
Проследила нам га је сестричина Мркићева - Снежана Стефановић.
"Здраво Мирко,шаљем ти ову песму - писмо које је уја Мија написао последњих дана живота. Било је остављено на видном месту заједно са хемијском оловком.
Не знам да ли ће моћи да се прочита, скенирала сам са фотокопије.*
Много поздрава,
Снежана
ПОДРАВ свима
Из Апсолутног суперлатива
То је Мркићев природни „опроштај“ од једног лажног света, који је на крају његовог жића натакарио себи на главу ону маску-торбу-зобницу као што је понегде стављају магарцима или коњима око врата у којој има зоби; тај свет је увек имао скривених маски на себи, и није био дорастао ни анђелима ни љубави, ни истини.
__
* Писмо је пронађено у Мркићевом стану, у којем је проживео последње године живота, и које је вероватно написано пре него што је пренет у једну од болница, јесенас. Пронашла га је једна од Мркићевих сестара,... (Снежанина тетка).
Није дозвољено, прештампавање, преузимање!
Пријавите се на:
Постови (Atom)
