Звечанска 9
(Центар за
опекотине, пластичну и реконструктивну
хирургију)
Овај центар
придапа КЦС.
Јануара 2013.
оперисан сам од тумора на глави... На
истом месту оперисан сам
2018. год. Током
испитивања дијагноза је била и малигно
и бенигно...
Сваки пацијент
је индивидуалан... „Индивидуални приступ
пацијенту...“ Не ме-
шам се у
струку.
Лежао сам у
соби 4 и први пут и други... Пацијенти су
углавном 50-60 година. Ско-
ро сви су
угојени. Стомаци велики. На првом сусрету
они се деле на стомаке и остало.
Заиста... Да,
самоубилачко једење, ждерање. Може се
рећи да су они у стању једења, без
прекида... У
сећању ми је један који пре ручка,
непосредно, смазао нешто између кифле
и векне.
Пратио сам шта ће да ради на ручку. У
року од пет-шест минута све је смазао и
отишао. Заиста
лекари имају грдне муке у вези са
индивидуалним приступу пацијенту.
На питање
сестре које лекове користи, један је из
пластичне кесе изручио преко дваде-
сет лекова.
Љут и на себе и на ко зна кога... Како се
снашла сестра...
Неки често
излазе... Мислим иду да пуше. Још сам
приметио да је логореја у пора-
сту. Већ сам
неколико пута прочитао ту информацију
из психијатрије. Знајући то, ја
се у самоодбрани
припремим и приликом упознавања ја
кажем да „не чујем добро“. То
се уклапа у
моје године (88). Последњи пут када сам
лежао од њих десетак била су три
логорејичара.
Касни сати... Угашено светло... Онај који
пати од пролива говора прича.
У самоодбрани
окренули су леђа. Жалосна слика: он
прича, фабулира приземне кон-
кретне слике
из породичног и комшијског живота...
Захваљујући томе што ја не чујем
мени се и не
окреће... Има веома тешких болесника. Но
изгледа да нема те болести која
се може
супроставити логореји. Вероватно томе
помажу и модерни лекови...
Да... Телеком
живи од логореје...
Неколико
пута сам присуствовао записивању рецепта
од пацијената за болест
од које га
лече у болници. „Рецепта“ његове тетке,
комшије итд.
Пијење сокова,
флашираних вода је процес.
