Истакнути пост

Поздрав свима Из Апсолутног суперлатива | Миодраг Мркић

  ПИСМО – ОПРОШТАЈНА ПЕСМА   Ових дана смо добили једно сасвим неочекивано Писмо  - покојног професора и писца Миодрага Мркића (1932 - 2022)...

уторак, 28. август 2012.

АМБЛЕМ СИГНАЛИЗМА - ЛИКОВНО-ВЕРБАЛНИ МАНИФЕСТ ЗНАК СИГНАЛА



Обредни хлеб

Импресије
Стрелице у свим правцима - да збуне вампира, да не зна на раскрсници куд да крене. Кругови… Кормило, волан света - апсолута. Тајни знак, амблем, грб породице сигналиста… Сигнал сигнала многобојни. Све боје света… Медаљон. Заштитни знак. Амблем староиндијског постулата “Све у свему”. Знак динамичног диспаратног јединства - “јединства диспаратних феномена”; принципа који су у великој манифестацији. Круг. Глобалност великог села - Глобалног села, свемира, васељене. Ликовна синтетична слика јединства есенције, Не(бића) и манифестног, појавног. Знак у знаку - надзнак. Метазнак сличних, претходних.

Била једна грешка
Авај! Сигнал сигнала има једну грешку. Да - била једном једна грешка. И, та грешка… имала…, ишла… Није знала шта да ради… И једног дана…
Грешка се повремено јавља. Наопако се окреће. Пажљиво око и пажљиво уво за шуштање спектра боја је препознаје. Можда је моћ сигнал сигнала кормила у тој грешци. Дивна моћна неравнотежо структуре. Можда је она знак сигнала суштине… Ирационалне силе, за човека ирационалне, увек се отимају и као изненађење стварају од “грешака” системе, путеве хода. А путеви хода у свим правцима… Ћорсокаци људског кретања. Слепе улице. Сви правци и расплињавање и идентификација са “Све”, “Једно”. Зар није Бела књига манифестација тог губљења у Једно, у прапочетак таме Белине. Зар и Пуцањ… и Тама знака и Вукановићеве књиге не теже томе…
Авај, сигнал сигнала - рационализована Паукова мрежа. Узлажење - “продор у нову онтолошку раван…” преко свих 8 праваца. Осам “циљ иницијаната”, “ускрснуће”, савршени ритам. Четири стране света. Осам страна света… Неки народи имају 5 праваца у простору. Авај, “пробуђене и узнемирене свести модерног сазнања” (Фуко). Сцијентизам…
Сигналу сигнала, ликовни крику пред “модерном свешћу сазнања”.
Екстремно згуснути ликовни манифест. Окултна, амајлијо, талисману. Програму “алхемије модерног духа”.
О лепото истине, дивна грешка.

Као звучни амблем
Сигурно да наш дух забавља и идеја како би изгледао овај амблем сигнализма као “звучни амблем”, “највећи амблем” сигнализма. Како би се изразила његова звучна сигналистичка енергија. Мислимо да би због и ради сигналистичког, рецимо, “светог тројства” ВВВ можда била добра нека мешавина апсолутне и програмске музике. Есенција и егзистенција. Наравно, рецимо уобичајено, сигнализму “није страна та проблематика”. Познати сигналиста и писац књига Свет у сигналима, Беле књиге и Књиге о химни Миливоје Павловић је компетентан за амблемску звучност сигнализма.


Митски, архетипски и…
Сигнал сигнала. Амблем - знак, знамење, обележје сржи покрета… Симбол. О, емблему - украсни уметку нашег времена, нашег стваралаштва. Знаку планетарности понекад занемарен. Слико - споменицо, одликовање, ордену.
Заиста - зашто сигнализам нема неку установу награде? Повеља са амблемом сигнала. Светска сигналистичка награда. Она би била награда која би прелила чашу награђивања нашег времена. Дошло би до мутације смисла награде.
Медаљисти предлажите. Нек траје сигнал сигнала - медаљон-велика споменица. Медаљон знака дубљег смисла и вредности нек виси о врату родоначелника и сигналисте света. Бреме дубљег смисла. Омча будућности и трагова у тачки НЕСТАТИ. Или, у Песми ни о чему (дела Мирољуба Тодоровића) и у крсту који је иза “Ах” и у после кога је Белина. Или, у тамама пустих пустара празне Празнине беле Белине (радови Слободана Вукановића). Или у “А” (дело Марине Абрамовић)…
О, грбу, испиту, проверо. Да ниси грб, свети знак-амајлија Проповедника на брду Копросу (Миодраг Мркић У тами знака 2), талисману егзистенције…, таме из пре Пре и после После. Срце тајног писма са мистиком и митологијом новог доба како открити у теби више и дубље, твоје принципе поетске - открити твоју алегорезу.
Твоја слика и “натпис” (инструкцио) су јасно-нејасни. Стални, општи симболу. Сплету и жаришту симбола. Претходнице твог општег утиска су сведок дубоке укорењености у прошлом, у пећинском, у праискону.
Микроцосмос Хyпосцхонриацус, алхемијски текст из XВИИ века. Индијски колут од шкољке, из XИ века. Четири стилизована јарца, симбол Еа - Оана (сумерски). Кàба (… географска тачка најближег сусрета Бога и човека). Симбол кола постојања (храм у Конараку). Кукасти крст који образују четири жене… (сумерска керамика из В миленијума пре н.е.). Тезејев лавиринт (фирентински цртеж из XВ века). “На полеђини кинеског огледала из раздобља Хан… оса свемира уравнотежена напетост између круга којим је описано - небесо, истински свет - и спољњег квадрата - земља, царство привида и одраза”.
Можда је највише у прећутном дијалогу, ирационалном дијалогу сигнал сигнала са овом кинеском творевином из раздобља Хан. Зар сигнализам на свој начин не тражи “осу свемира”, “уравнотежену напетост”… Зар се и сигнализам не “напреже” да разазна “царство привида и одраза” и “истински свет”, Не(биће), есенцију. Бар ми видимо сигнализам у томе, па и сам сигнал сигнала сигнализма - његов заштитни знак.
Можда је сигнал сигнала знак који штити од заблуда уваљујући нас у бездане нових заблуда.
Шаре постојања. Шаре ћилима. И наших и светских. Жудње да се продре у корен дрвета живота. О, сигналу сигнала са летећег ћилима куд летите?!
Будимо “приземнији”. Сигнал сигнала - “точак среће за предсказивање судбине… вечито коло добре и зле коби…” (Италија XВИ век).
Сигналу сигнала - печату времена. Лично - општи. Печат извесне неизвесности. Печат - “ауторитет; моћ; посед; индивидуалност; такође тајност…”, сигнал - печат…, тајна.

Претрпана прегледност
Бело… жуто… зелено… црвено. Амблеми, грбови, амајлије, талисмани, медаљони…