ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА (Миодраг Мркић) - "Боже, не плашим се више да ћу нестајати јер само ти рађаш у самоћама, и на твоје ћу стабло калемити своје сузе!" (Сиоран, СУЗЕ И СВЕЦИ)
Заветине
Портал | Сазвежђа З
Истакнути пост
Поздрав свима Из Апсолутног суперлатива | Миодраг Мркић
ПИСМО – ОПРОШТАЈНА ПЕСМА Ових дана смо добили једно сасвим неочекивано Писмо - покојног професора и писца Миодрага Мркића (1932 - 2022)...
понедељак, 8. мај 2017.
уторак, 2. мај 2017.
А, ви? / Александар Лукић
Александар Лукић
А, ви?
Кућни ред школе мутни васпитач
одржава: директор гусеница. Туђинац.
У главице ученика трпа – мађију:
новитет ударне игле система.
Лекцију памти довек. Од сад.
Дух вође: бесмртан. У реду.
Ован бодач бије челом: језа.
Где живимо: обични. А, ви?
Кофа ексера пуна. Поцинкована тешка.
Бла, бла, бла! Пукла брука о изборима.
Забушантима прекоредна тура:
кљуц, кљуц, одозго право у главу.
Ви, непослушни од идеја: марш из школе
грми као са перона школска баба сера
боже прости. Не обазири се на црту.
Има кичму одавно сломљену.
Види, види: белог јарца краси брада,
корнет за сладолед испод њушке.
Поезија дешифрује разбојнике и регруте,
искушења, мутно време: без дилеме.
Без исправке: па како буде, да буде.
Пишем уводник: о одвијању славине?
Српски речено. А како би ти друго слово?
Срби не кукајте бадава: чујем.
Тресете чаршав без обзира: ко туђинац.
А, не по себи где пристаје - Јово наново.
Осматрајте ластавице већ доносе
блато у кљуну са сламкама и лепе
гнездо на месту где недостаје. А то траје!
А то траје!
= из необјављених рукописа српских песника
понедељак, 1. мај 2017.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
