ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ| Коментари и др.


 

Заветине су у своје време публиковале, на диску, ЦД-у, део штампаних дела Миодрага Мркића. У припреми тога издања, у разним ковертама је преостао - "вишак", сачуван  на селу, захваљујући томе да смо имали,помоћну зграду, где смо чували осим буради, бачви, пресека, и других ствари неопходних једном сеоском газдинству, и наше књиге, и штампане часописе. Понешто од тих фрагмената објављиваћемо овде...бирајући прво оне краће, довршеене, разумљиве...

 


      (КРАТКА НАПОМЕНА О ДОСАДАШЊИМ ИЗДАЊИМА ПОЕМЕ "ФАТАЛНИ ОРТОДОКСНИ УСКРС 1999")

...

Кратке напомене о досадашњим издањима Фаталног ортодоксног Ускрса 1999. - Песма је написана 1999. године и први пут објављена у библиофилском издању Лукићеве књиге ВРАТА ЗВИЖДА, стр. 23 - 31. У том издању, испред поеме је песма “АРС ЛОНГА, ВИТА БРЕВИС”, а иза “Каталог осујећеног песника: Воденица осамдесет девет / деведесет осам”. Прва песма се завршава стиховима:

 

“Поворке мртвих песника /

распршиле су моје заблуде / и помогле ми да

ступим на прави пут. // И један коњ, коњ из

снова, или из детињства. // добар коњ који

потрчи чак и на сенку бича. // Добри песници су

мртви, и њима нудим своју песму...”

У “Каталогу...” има и оваквих стихова: “Жао ми је

Оца, Мајке, фамилије. / (Будућност је мутна,

као мутљаг у бари.) Истина је врло неугодна, //

као црта којом се подвлачи. / Коме је ваљао

рат,осим хуљама? / Тишина је предвече напета и

плодна...” (стр. 34)

Прештампана је у књизи АРХИВ У ОСНИВАњУ, 1 - 5. Књига, сабраних песама,Друга, Мобаров институт: Заветине, Београд, 2002, 592 стр. ; стр. : 44 - 63. (ДЕЛА МИРОСЛАВА ЛУКИЋА у 32 књиге).

У чевртом српском издању КРАЉЕВСКИХ ИНСИГНИЈА - Одабране песме Мирослава Лукића, Заветине: Мобаров институт, Београд, 2003, 208 стр.; поема ФАТАЛНИ ОРТОДОКСНИ УСКРС 1999. појавила се нешто допуњена, са мотивом песме Стани, стани, Ибар водо... Стр. 118 - 142.

Ту верзију Лукић прештампава у 5.издању своје познате антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра. Врло је вероватно, дакле, да је та последња верзија... Изузетне по много чему. Те песме задиру у сферу последње мистике, како би рекао Берђајев, аутор кога критичар и антологичар М. Лукић врло често цитира...и коначан облик ове дуге песме. У раду који следи, узета је уобзир дакле, ова последња, антологијска верзија…


 У најобимнијој књизи "Последња сфера мистике" о Лукићевом стваралаштву ( у којој је сабрано скоро, све што је, до времена штампања те књиге написао и штампао о Лукићевом раду, овај фрагмент наведен горе је, разрађен у тематској целини посвећеној споменутој поеми....) 


*  *


Нема коментара: