Последња сфера мистике
Сабрани радови о Белатукадрузу
(алиас Мирославу Лукићу)
Увод у моје Сабране радове о Белатукадрузу
Ова књига, ипак, не обухвата тумачење целокупног опуса Белатукадруза – то је задатак оних који долазе, млађих.О Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) написао сам књигe, које су, углавном, својевремено, штампане у академским, малим, симболичним тиражима. И са великим бројем штампарских и других грешака (из Белешке о писцу, на крају ове књиге, читалац се може обавестити подробније о тим књигама). Крајем лета 2012. године, напунивши 81. годину живота, пожелео сам да све те књиге, угледам између истих корица, прештампам - али отклонивши штампарске и друге грешке, јер – чинило ми се, ако се то не учини сада, онда – када? Тако је настала ова књига о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу) или Последња сфера мистике.
Ова књига има 9 целина, које су у већини случајева прештампавају по хронолошком редоследу, онако како су прелиминарно штампане, осим прве две целине и уводног дела.
Све у свему, највише сам текстова
написао о Белатуадрузу као песнику и уреднику „Заветина“, читавог низа
часописа, а затим и управника комплексног „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“.
Иако ни
један ред нисам написао о вези између музике и песништва Белатукадруза, чини ми
се да би добро било да реч опера остане, ако већ не може у наслову књиге, онда на неки други начин, јер
певање Белатукадруза (a cappella) , тј. певање без
инструменталне пратње, својеврстан
је речитатив, више оперски, но оперетски....
Децембар
2012.
Миодраг Мркић
__
*...Лукић је трагалац за
истином и вероватно један од зачетника не само српске књижевне елите и зоне
преливања, већ и европске...
Лукић није од писаца које ће угурати у обавезну лектиру; није књижевни
манекен, већ, стицајем околности, заточник до скора гета малих тиража, писац
који пише у сенци бестселера.
Написао сам, већ књигу - студију о Лукићевом УЈКИНОМ ДОМУ, коју најшира
књижевна јавност и штампани и електронски медији игноришу, из више разлога.
Показао сам драгоцене разлике између тог Лукићевог романа - есеја и толиких сличних романа писаних на исту тему
српских писаца, које су одавно прогласили "великима". Оно што тим књигама,
и писцима бестселера, фали, најкраће и најгрубље речено је ... енергија књижевне
уверљивости, књижевна веродостојност.
*
Мислим да Лукић види и изражава оно што ретко ко види у српској
литератури.
Његов опус је скривен, и још увек
се укрива, и није тешко претпоставити шта је свему томе узрок. Лукић је - свесрпска
и свебалканска књижевна громада; овог писца ће прво "открити" свет, Европа,
па тек онда његов шири и ужи завичај. Највећа КЊИЖЕВНА ПЕПЕЉУГА српске
књижевности управо минулог века у српској литератури - ето то је Лукић, што је
већ примећено, али узгред, али треба понављати и спашавати образ... Не образ
"књижевних маћеха"; зар су га икада имали?...
Довољно за оно што све време хоћу да изразим а измиче!...
Нема коментара:
Постави коментар