MESTO U ČITANKAMA FILOLOŠKA gimnazija želi da pokrene
inicijativu da se Novica Tadić nađe u našim školskim programima i
čitankama. U vremenu gde caruju „velika braća“, „farme“, Sulejmani i
slične pojave, dobili smo na dar pesnika ovakve dubine, kao neku
nagradu. Za nas koji smo doživeli mnoge nevolje, da nam se pokaže da je
život nešto mnogo skuplje i dragocenije od onoga što u ovakvom vremenu
možemo o njemu da zaključimo - rekao je Babić.
BIO je poseban, drugačiji pesnik, nesvakidašnje snage, na kojeg
su se već posle njegovih prvih knjiga počeli ugledati mladi pesnici.
Kao čovek velikog duhovnog dijapazona, imao je snagu koja je uspevala da
objedini krajnosti. Uspevao je da slije u svoje pesme, u samo jedan
stih, jednu reč, ono što je vrlo teško sjediniti - rekao je u četvrtak
Duško Babić, direktor Filološke gimnazije, u Srpskoj književnoj
zadruzi, prilikom predstavljanja zbornika radova „Ognjeno pero Novice
Tadića“, koje su zajednički objavili SKZ i ova gimnazija.
Zbornik čine saopštenja sa naučnog skupa „Novica Tadić u
kontekstu srpskog pesništva“, održanog u maju prošle godine, koja je
dala reprezentativna ekipa znalaca književnosti, uz mlade istraživačke
snage. Cilj skupa i knjige je da, tri godine posle pesnikove smrti, daju
novi impuls proučavanju jednog od najvećih autora s kraja 20. i početka
21. veka, koji, po tumačenju Dragana Hamovića, sa Nastasijevićem i
Popom čini stožernu trojku srpske poezije.
Radove u zbornikupotpisuju: Ivan Negrišorac, Mihajlo Pantić, Dragan Lakićević, Dragan
Hamović, Bojan Jovanović, Selimir Radulović, Aleksandra Kuzmić, Saša
Radojčić, Duško Babić....
U radu koji otvara zbornik, Negrišorac je zapisao: „Novica Tadić je
crno pesničko čudo koje čezne za lepotom svetlosti... Tadić je čuvar
svetlosti u dobu modernističkog duhovnog mraka“.
- U toj metafori stalo je ono suštinsko, esencijalno o Novici. To je bio
čovek koji je uspeo da objedini i neverovatnu, brutalnu iskrenost. U
svojim pesmama govorio je ono što se obično skriva, što se ne govori ni
najbližem pored sebe.
On je o tome govorio na sva usta. Uz to vidimo i jednu pitijsku neprozirnost govora, kakvu su u našoj poeziji
dosezali Miljković, Nastasijević - rekao je Babić.
O Tadiću su,po Babićevim rečima, odmah posle njegovih prvih pesama, počeli pisati i
profesori univerziteta i najugledniji kritičari, i to interesovanje za njegovu poeziju i danas ne prestaje.
-
Skoro da je konsenzusom prihvaćen kao veliki pesnik. Usamljenik,
potukač, tajni monah, jurodivi - to su neka od imena koja je on sam sebi
davao u svojim pesmama i u autobiografskim beleškama. Sve ove odrednice
na neki način govore isto: kako je on sebe video u svetu i kako je
video svet oko sebe. Zapravo, on je hteo od sveta i od ljudi da se
izmakne.
Od prve pesme koju je napisao, do poslednje, videlo se da na čoveka gleda malo iskosa, da na sve gleda sa neviđenom strogošću, a izgleda je sa najviše strogosti gledao na samoga sebe - rekao je Babić.
O zborniku je govorio i Saša Radojčić, koji je naglasio da kada danas
čitamo Tadićevu poeziju osećamo kao da tog pesnika nismo do kraja
zaslužili, te da je ova knjiga jedan od načina da mu se bar delimično
odužimo. Tadićeve pesme čitao je glumac Srba Milin, a promociji je
prisustvovala i pesnikova udovica Zorica Tadić
crno pesničko čudo koje čezne za lepotom svetlosti... Tadić je čuvar
svetlosti u dobu modernističkog duhovnog mraka“.
- U toj metafori stalo je ono suštinsko, esencijalno o Novici. To je bio
čovek koji je uspeo da objedini i neverovatnu, brutalnu iskrenost. U
svojim pesmama govorio je ono što se obično skriva, što se ne govori ni
najbližem pored sebe.
On je o tome govorio na sva usta. Uz to vidimo i jednu pitijsku neprozirnost govora, kakvu su u našoj poeziji
dosezali Miljković, Nastasijević - rekao je Babić.
O Tadiću su,po Babićevim rečima, odmah posle njegovih prvih pesama, počeli pisati i
profesori univerziteta i najugledniji kritičari, i to interesovanje za njegovu poeziju i danas ne prestaje.
Skoro da je konsenzusom prihvaćen kao veliki pesnik. Usamljenik,
potukač, tajni monah, jurodivi - to su neka od imena koja je on sam sebi
davao u svojim pesmama i u autobiografskim beleškama. Sve ove odrednice
na neki način govore isto: kako je on sebe video u svetu i kako je
video svet oko sebe. Zapravo, on je hteo od sveta i od ljudi da se
izmakne.
Od prve pesme koju je napisao, do poslednje, videlo se da na čoveka gleda malo iskosa, da na sve gleda sa neviđenom strogošću, a izgleda je sa najviše strogosti gledao na samoga sebe - rekao je Babić.
O zborniku je govorio i Saša Radojčić, koji je naglasio da kada danas
čitamo Tadićevu poeziju osećamo kao da tog pesnika nismo do kraja
zaslužili, te da je ova knjiga jedan od načina da mu se bar delimično
odužimo. Tadićeve pesme čitao je glumac Srba Milin, a promociji je
prisustvovala i pesnikova udovica Zorica Tadić
Tajni monah stiha | Kultura | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар