Камена република Ђaвoља варош / Миодраг Мркић

Неки збег у вечности или поводом "одласка"  
пок. Николе Рацковића. Сећање

Нешто од ирационалног

Има нечег од антиципације, прекогниције - од ирационалног и у следећем. Током мог писања бар неколико пута сам помињао, цитирао афористичку, филозофску минијатуру песника и библиографа, и филозофа, Николе Рацковића: “Окрећем нулу, тражим излаз.”

Радо сам помињао и његову поему јединствену, састављену од питања без одговора. Иначе, о њој сам објавио рад од педесетак страна. Поема је под “монограмом садржине”, насловом - Шта је у питању.

Пре објављивања моје кањиге Снежана Б. Стефановић 2, 2014. године, можда неколико месеци пре, Рацковић ми је рекао у ресторану (башти) на Обилићевом венцу да има песму: Дани: Субота Недјеља Понедјељак У то Рак. Нисам знао тог тренутка да ћу је унети у књигу. Унео сам је у одељак књиге Камена република Ђавоља варош. Моја јунакиња, хероина проклета сликарка Снежана Б. Стефановић бележи ово из свог туристичког сновиђења, боравка у републици Ђавоља варош.

*

Аутор Миодраг Мркић, ресторан на Зеленом  венцу, 22. јун 2015. (Фото Заветине)

Речено ми је да је једна девојка читалац мога тумачења да кажемо филозофског афоризма Николе Рацковића: „Окрећем нулу, тражим излаз“ плакала. То је једна убедљива слика стања у друштву. Однос броја жена и мушкараца. Девојке неудате доживљавају свој живот као окретање нуле и тиме траже излаз из живота, стварности. То је њихов самобитатак у тубитку. Овде не говоримо о филозофским импликацијама значења афоризма у смислу симболике нуле и излаза у вечност, апсолут. То „окретање нуле и тражење излаза“ води у неко измењено стање свести – води у проклетство, у проклету свест која тражи излаз у Апсолуту, Не(бићу). Упадају у такав водећи поглед на свет, тиме доприносе и неком хаотичном аскетизму, принудном аскетизму.

Пењање Сизифице са каменом ка врху брда... ка Нама и силажење Исусице. Ко се пење ко се спушта, силази? Можда се Сизифица спушта, силази. А Исусица...

А она, а ми – нападнути ројевима питања и трећом тачком одолевамо у безодговору или у лажним бљесковима муња – открића, откровења, спознаје...

Чујем из публике: „Уа! Склоните то!“

Видим стихове, песму

ДАНИ

Субота

Недјеља

Понедјељак

У

То

РАК

Где сам?! На Тргу песника. Чула сам песму Дани. Изненадила сам се да се овде зна за ову необјављену песму полиграфа и песника Николе Рацковића. Писца поеме састављене од питања и Треће тачке. Осећала сам неки убитачни аветињски ритам дана са религиозним набојем вера. У броју 3 или после њега после суботе, недеље светих и по-недељка као удар казан натенане уторак – У то: РАК. Самртни сан.

(Цитати из књиге Снежана Б Стефановић 2)

Размишљо сам како да се штампа песма Дани. Ево, дао сам јој неки облик пехара, чаше са постољем РАК. неко подсећање на Пехар живота Љермонтова. Ето, мислим у филозофским сликама: можда нешто значи да је Рацковић сахрањен на гробљу Збег... Да - неки збег у вечности, НЕ (бића); неко бекство из космичке провинције, забити.

Дакле, видим у овој песми Дани да је вековима снатрила у речи УТОРАК. Лирско - филозофско “подметање” нечег смртног самог Рацковића. Видимо слично подметање и у случају Марковића, Брковића, Љермонтова.... Наравно да је то подметање видљивије у лирском, будући да је субјективно.

Никола Рацковић је сахрањен у петак, 20.03.2015. на гробљу Збег - Борча. Незнам, којег је дана умро, можда баш уторак.

        

       = извор: из најновије књиге Миодрага Мркића: ОДГОНЕТАЊЕ СНА, Пис-издање, Београд, 2015, стр. 103-104. - 171 стр.; 21 цм. илустр. - Дигитална верзија књиге у целини,ЦД, може се поручити и уједно и платити упутницом ПостНета на те. + 381 65 3006950 по цени од 200,00 дин. - Штампана верзија на папиру може се поручити по цени од 320,00 дин. (важи само за Србију)!