Олимп легионара поета бирократске књижевности / Миодраг Мркић

Аутограф Мирослава Лукића (добијена сагласност песникове породице да се аутограф прелиминарно штампан у једној од библиографија М. Лукића, публикује овде)

Олимп легионара

поета бирократске књижевности
(Поете- легионари «награђеног правца»)
«Бирократска књижевност», књижевност «награђеног правца» има своје легонаре поете, писце... Они се разликују од других поета, писаца. Разликују се по борби са собом. Они представљају елиту интелектуалну, академску и «по питању способности» и «по питању избора». Имају кондицију, а мотивација се уноси и споља. Али када ствари постану озбиљне, када сви планови пропадну, онда они имају способност «прилагођавања», «ћерања» и «препорода».
Мањак сна и усиљени маршеви и све више и више раскрсница им не смета.

Они се иначе не користе за стварање сном и ирационалним. Не пате од недостатка времена, јер свако је време њихово.
Падобрански скокови у мрклу ноћ, или урањање у смрдљиве канализације...
Ослањају се на себе, али се исцрпљују и сопственом личношћу.
Исцрпљује их и селекција.
Рониоци... Падобранци... Керовође... Минери...Вежба инфилтрације... Школа за извиђаче.
Професионални свевремени поете, писци који одгајају подмладак. Колеге из других земаља... И са њима се споразумевају упркос језичким баријерама... Пружају услуге. Међународна заједница специјалаца поета писаца... Налазе заједничке тачке. Директне борбене акције... Извиђање, прибављање информација, навођење...
Они су «очи и уши» плаћеног дисидентства, привида различитог мишљења...
Пси трагачи који проналазе непријатеља и наводе на њих, или измишљају непријатеља. Личног непријатеља претварају у државног, народног, непријатеља напретка друштва у срећну будућност.
Они решавају најсложеније политичке ситуације друштва, штите важне личности, скупове. Они су део јуришних група у «случају друга» или «господина».
Старији и искуснији ветерани из многих акција задржавају се на руководећим местима, положајима, или раде као инструктори у логистичкој служби. Наравно, да многи од њих и мртви много дејствују. Позивају се на њихова искуства. Акценат је на уклапању нових поета, писаца «бирократске књижевности». Све то иде кроз «правац награђене књижевности». Неки добију и по више десетина награда током живота легионарско поетског, бирократско-књижевног правца. И постхумно...
Да, рециклирају њихову љигаво-прљаву идеологију за једнократну употребу и сада се као сасвим супротна идеологија, рециклирана, употребљава, као нови крик, «нашег барда».
Локалне снаге... специјалне јединице... пионирске чете... стациониране... ванредне ситуације...прве информације о нападу... спољашњи и унутрашњи непријатељ... живи штит... страда више... на муке држава... академици... др... магистри... одговорни уредници... уредници... естрадни научници... и поете лажне дубокоумне сете...
Спектакуларна збивања. Бардови прерушени у прогоњене. Висока ефикасност и висок степен организованости. Рад на терену. Припрема напада. Процена понашања противника и предвиђања његових намера. Представници целокупне структуре. Мере и циљеви које треба дефинисати. Радикални обрачун са унутрашњим и спољним непријатељем. Ликвидирање. Коначни резултати и циљ. Сфера утицаја.
Да прикупе и обраде све податке и чињенице као «туристи», «новинари»... Дубоко уграђени... Знање језика и локалних прилика. Служе се разним идентитетима. Руководиоци. Извиђачи. Прљавом добу сходни. И одевено помодни. Путујући прерушени.
Поете Олимпљани бирократске књижевности су све сами бардови.
Да – Олим бирократске књижевности , «књижевности награђеног правца», Олимпљани. Брда, планине; поете прилагођени и препорођени ћерачи самоуправно-несврстани и национално-бићевити, олимпљани-свевременци. Олимп легионарских бардова «зле коби», «националног усуда», «бића народног».
Ојачан је Олимп са «женским пером», «женским писмом» и «женским рукописом» а мушким плајвазом. На том нашем Олимп су све саме Калиопе и Калиоци, Мелпомене и Мелпоменци, Ерате и Ератци.
Кужни задах бардова се шири са Олимпа бирократске књижевности. Тешко прљава књижкост, тривијалност, ефемерност, прећутана, истумбана цитатност, «забринутост» за «цивилизацијско посрнуће», општељудско без класног, лажни патриотизам са кршем од појмова националне прошлости, обавезним антикапитализмом и антииндивидуализмом самоуправно-несврстаним и сада обрнуто: обавезни антикомунизам и антиколективизам са «путем у Европу», транзицијом, глобализацијом.
Плаћено дисидентство и привид различитог мишљења.
Авај, љупки пораз Пегаза. Лажни безвремени свевременци, који окретно баратају истрошеним моделима, самозадовољни естрадници који понављају познато, изанђало.
Остаје још само да смисао томе дамо... били смо разапети на рђавом стрелцу мети. Он – Миро + слав + светлост: «Био сам и ван колосека, крвавог мог мутног века. Са стране бројах му дане. Истине и ван сунца и нејасне мере, за себе тражим, да жуд своју ублажим.»