(Одломак из најновије књиге Миодрага Мркића, која се појавила из штампе 9. фебруара 2013)
___
Овде негде је крај ове
књиге, а ту је негде и почетак нечег непредвидљивог. Ова књига невеликог обима
је отворен систем за неке будуће покушаје, прегнућа и ауторе.
Надовезивање је често афирмативно, иако има укус елемената контрoверзности.
Лирско-есеистички “досије” Митровића о књижевноуметничкој судбини Мирослава Лукића писан је са великим одушевљењем, што сваки радозналији читалац може проверити, ако нема предрасуда према интернету, пошто је Митровићева књига публикована на светској Мрежи и доступна, као непрофитно (бесплатно) издање. Ни бог критике Мом, ни ја као носилац псеудонима Мома нисмо ништа мењали у Митровићевом рукопису…
Митровићева књига подстиче многа питања … У метатекстовности одговори могу бити безбројни… Ми смо се овде углавном бавили читањем оштећеног Увода пронађене књиге, илити Рукописа бога Мома; издвајањем цитата из књиге Митровића; поетиком изгубљеног рукописа посмодерног натурализма…
Умешаност паганског бога критике Мома у целу ову ствар била је неизбежна јер се ради о маћехинском односу времена и прилика према песнику, полиграфу Мирославу Лукићу. Цела ова згуснута митологизирана метатекстовна одисеја у којој је Одисеј дословно – Нико, тј. П е п е љ у г а с р п с к е к њ и ж е в н о с т и 20. века и прве половине 21. века – М. Лукић.
Не верујем у хришћанство, јер је још у 19. веку ушло у суштинску кризу. Верујем у присебност паганског бога критике Мома као и у присебност будућности.
Али, да ли они – богови пагански, богови хришћански, будућност, у нас, у мене, у покојне и живе, верују?
..
Можда де/мистификацији око Нађеног рукописа у соби ћоравој, рукописа бога Мома о делу једног српског писца – Мирослава Лукића доприноси и чињеница да Мирослав Лукић ради у библиотеци основне школе Михајло Петровић – Мика Алас. Библиотека се налази у углу зграде првог спрата. Има ту нешто тајанствено. На Г је и у углу има једна просторија – школска библиотека, која има нешто што би било нека ћорава собица – т а ј а н с т в е н а. Годинама навраћам код Лукића у библиотеку и увек свесно и несвесно хоћу да сачувам чаролију загонетности тог собичка за неке вечно тајанствене намене… И кад сам имао прилику да будем у собичку, да га назовемо т а ј а н с т в е н и м к а б и н е т ом , ја сам некако избегавао да видим како изгледа, чему служи…
Тајанственост је собичак задржао, задржао је нешто од тајности алхемичарске лабораторије…
Собе тајних друштава из које се управља светом… Соба тајних исповести коју посећује и бог Мом. А песници су сами по себи нека тајна друштва. „Колективно биће” (Гете). „Девет Радоја Домановића у мени живи” (Домановић).
„Кад сам ја у питању више ме ништа не може изненадити” (Балзак)
Све ово о чему пишем верујем да доприноси психологији стварања и настанка књиге нађеног рукописа, дешифровања тог рукописа оштећеног; доприноси и упознавању духа и душе песника и полиграфа Мирослава Лукића.
Можда посебно демистификацији нађеног рукописа у ђоравој соби доприноси мисао самог Мике Петровића Аласа:
„Јединство диспаратних феномена”?
Можда је Мирослав Лукић најбољи пример у нашој књижевности, пример „јединства диспаратних феномена”?
Да, муке песничке, муке сазнавања највишег степена извесности и то кроз сазнавање структуре душе и њеног микро и макро статуса…
То сазнавање је каналисано Лукићевом религиозношћу.
Упркос мојим демистификацијама, Лукић остаје мистериозан својим животом, па и животом у библиотеци и собичку у њој.
Није на одмет да подсетимо да неки оцењивачи Кафкиног дела мисле да је на његово дело много утицала и архитектура Прага…
Нешто од тајности неког катедралног храма има са својим ћоравим собичком и библиотека у којој ради песник Мирослав Лукић. Неко старо седиште неког тајаственог задатка Вечности…
И у њој страдање песника; свеједно из којих и каквих разлога – есхатолошких или крајње приземних. Собичак чини у мојој старачкој машти и п е с н и к а Лукића Неким п р в о с в е ш т е н и к о м п р е в р е д н о в а њ а , па и превредновања самог превредновања у нашој уметничкој књижевности. Своју слободу богослужења песништву показује и везаност за истину, везаност коју видимо и у рукопису нађеном у ћоравој соби (бог Мом о једном српском писцу, о Мирославу Лукићу у којем и сâм бог критике нашироко под псеудонимом говори о њему). И овде жалимо што је рукопис оштећен и што га доносимо у фрагментима.
Верујемо да избор бога критике није случајан, иако паганац као да углавном пристаје на известан вид Лукићевог хришћанства који истиче под псеудонимом С а в а т и ј а И г. Митровића...
(стр. 57-59 )
_________
Миодраг МРКИЋ Последња сфера мистике: Сабрани радови о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу)
Библиотека ZAVETINE My Opera
Коло I : Канал ФИЛТРА, Књига 8
Издавач ЗАВЕТИНЕ, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1
Редактор и главни уредник Мирослав Лукић
Одговорни уредник Димитрије Лукић
Прво штампано издање, јануар 2011.
Тираж: 300 примерака
_________________
___________
___
ОВДЕ НЕГДЕ ЈЕ КРАЈ ОВЕ КЊИГЕ …
Овде негде је крај ове
књиге, а ту је негде и почетак нечег непредвидљивог. Ова књига невеликог обима
је отворен систем за неке будуће покушаје, прегнућа и ауторе.Надовезивање је често афирмативно, иако има укус елемената контрoверзности.
Лирско-есеистички “досије” Митровића о књижевноуметничкој судбини Мирослава Лукића писан је са великим одушевљењем, што сваки радозналији читалац може проверити, ако нема предрасуда према интернету, пошто је Митровићева књига публикована на светској Мрежи и доступна, као непрофитно (бесплатно) издање. Ни бог критике Мом, ни ја као носилац псеудонима Мома нисмо ништа мењали у Митровићевом рукопису…
Митровићева књига подстиче многа питања … У метатекстовности одговори могу бити безбројни… Ми смо се овде углавном бавили читањем оштећеног Увода пронађене књиге, илити Рукописа бога Мома; издвајањем цитата из књиге Митровића; поетиком изгубљеног рукописа посмодерног натурализма…
Умешаност паганског бога критике Мома у целу ову ствар била је неизбежна јер се ради о маћехинском односу времена и прилика према песнику, полиграфу Мирославу Лукићу. Цела ова згуснута митологизирана метатекстовна одисеја у којој је Одисеј дословно – Нико, тј. П е п е љ у г а с р п с к е к њ и ж е в н о с т и 20. века и прве половине 21. века – М. Лукић.
Не верујем у хришћанство, јер је још у 19. веку ушло у суштинску кризу. Верујем у присебност паганског бога критике Мома као и у присебност будућности.
Али, да ли они – богови пагански, богови хришћански, будућност, у нас, у мене, у покојне и живе, верују?
..
Можда де/мистификацији око Нађеног рукописа у соби ћоравој, рукописа бога Мома о делу једног српског писца – Мирослава Лукића доприноси и чињеница да Мирослав Лукић ради у библиотеци основне школе Михајло Петровић – Мика Алас. Библиотека се налази у углу зграде првог спрата. Има ту нешто тајанствено. На Г је и у углу има једна просторија – школска библиотека, која има нешто што би било нека ћорава собица – т а ј а н с т в е н а. Годинама навраћам код Лукића у библиотеку и увек свесно и несвесно хоћу да сачувам чаролију загонетности тог собичка за неке вечно тајанствене намене… И кад сам имао прилику да будем у собичку, да га назовемо т а ј а н с т в е н и м к а б и н е т ом , ја сам некако избегавао да видим како изгледа, чему служи…
Тајанственост је собичак задржао, задржао је нешто од тајности алхемичарске лабораторије…
Собе тајних друштава из које се управља светом… Соба тајних исповести коју посећује и бог Мом. А песници су сами по себи нека тајна друштва. „Колективно биће” (Гете). „Девет Радоја Домановића у мени живи” (Домановић).
„Кад сам ја у питању више ме ништа не може изненадити” (Балзак)
Све ово о чему пишем верујем да доприноси психологији стварања и настанка књиге нађеног рукописа, дешифровања тог рукописа оштећеног; доприноси и упознавању духа и душе песника и полиграфа Мирослава Лукића.
Можда посебно демистификацији нађеног рукописа у ђоравој соби доприноси мисао самог Мике Петровића Аласа:
„Јединство диспаратних феномена”?
Можда је Мирослав Лукић најбољи пример у нашој књижевности, пример „јединства диспаратних феномена”?
Да, муке песничке, муке сазнавања највишег степена извесности и то кроз сазнавање структуре душе и њеног микро и макро статуса…
То сазнавање је каналисано Лукићевом религиозношћу.
Упркос мојим демистификацијама, Лукић остаје мистериозан својим животом, па и животом у библиотеци и собичку у њој.
Није на одмет да подсетимо да неки оцењивачи Кафкиног дела мисле да је на његово дело много утицала и архитектура Прага…
Нешто од тајности неког катедралног храма има са својим ћоравим собичком и библиотека у којој ради песник Мирослав Лукић. Неко старо седиште неког тајаственог задатка Вечности…
И у њој страдање песника; свеједно из којих и каквих разлога – есхатолошких или крајње приземних. Собичак чини у мојој старачкој машти и п е с н и к а Лукића Неким п р в о с в е ш т е н и к о м п р е в р е д н о в а њ а , па и превредновања самог превредновања у нашој уметничкој књижевности. Своју слободу богослужења песништву показује и везаност за истину, везаност коју видимо и у рукопису нађеном у ћоравој соби (бог Мом о једном српском писцу, о Мирославу Лукићу у којем и сâм бог критике нашироко под псеудонимом говори о њему). И овде жалимо што је рукопис оштећен и што га доносимо у фрагментима.
Верујемо да избор бога критике није случајан, иако паганац као да углавном пристаје на известан вид Лукићевог хришћанства који истиче под псеудонимом С а в а т и ј а И г. Митровића...
(стр. 57-59 )
_________
Миодраг МРКИЋ Последња сфера мистике: Сабрани радови о Белатукадрузу (алиас Мирославу Лукићу)
Библиотека ZAVETINE My Opera
Коло I : Канал ФИЛТРА, Књига 8
Издавач ЗАВЕТИНЕ, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1
Редактор и главни уредник Мирослав Лукић
Одговорни уредник Димитрије Лукић
Прво штампано издање, јануар 2011.
Тираж: 300 примерака
_________________
Ако
сте заинтересовани да купите књигу ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ, може се то учинити
преко Western uniona. Цена са поштарином
је 20 евра. Пошаљите ми новац, ШИФРУ уплате и пуну адресу, а ја шаљем књигу авионом.
Иван Лукић, 180 309
Београд, Раковица,
улица Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија
моб. +381653006950 , мејл belatukadruz@gmail.com
_______
Поручиоци из
Србије новац шаљу уобичајеном поштанском уплатницом.
Цена ове књиге у књижарама је
1.400,00 динара.
Поруџбина директно од издавача телефоном
+381653006950 или мејлом belatukadruz@gmail.com
подразумева попуст 50% попуста
У случају недоумица, погледајте Дућан ЗАВЕТИНЕ – ЗЕЛЕНА КЊИЖАРА
___________
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41.09 Лукић М.
МРКИЋ, Миодраг, 1932–
Последња сфера мистике : сабрани радови о Белатукадрузу
(алиас Мирославу Лукићу) / Миодраг Мркић. – 1. штампано изд.
– Београд : Заветине, 2013 (Београд : Жиг). – 511 стр. :
ауторова
слика ; 24 cm. – (#Библиотека #Заветине My opera. #Коло #1,
Канал Филтра ; #књ. #8)
Тираж 300. – Белешка о писцу: стр. 509–511. – Напомене: стр.
506–507.
ISBN 978-86-82255-12-3
a) Лукић, Мирослав (1950– )
COBISS.SR-ID 195917324
Нема коментара:
Постави коментар